(1878-1941),
протојереј сомборски и старешина овдашње цркве Св. Јована Претече, рођен је 1878. г. у Ђурђеву у Бачкој, а након завршене гимназије у Новом Саду (1897), завршио је и Карловачку богословију (1901). Године 1902. рукоположен је за ђакона, а одмах затим и за свештеника. Постављен је за протског капелана у Сомбору, где ће служити и наредне четири деценије. Убрзо је постављен за пароха сомборске Светопретечеве или Мале православне цркве. Почетком новембра 1918. г. налазио се међу покретачима Месног народног већа Срба и Буњеваца у Сомбору. Након уједињења 1918. године, Димитрије Бокшан је у више наврата био и градски већник, а у оквиру градске управе био је и члан Здравственог одбора. Као поклоник христовог гроба у Палестини написао је путописну књигу „Путовање по Средоземном мору, Грчкој, Сирији, Палестини и Египту“ (Сомбор, 1935). Међу Сомборцима је важио за угледног, пожртвованог и омиљеног свештеника.
Кад су у априлу 1941, након напада сила Осовине на Краљевину Југославију, Сомбор окупирале Хортијеве мађарске фашистичке трупе, безразложно је и без суђења убијено више десетина српских грађана свих узраста и оба пола. Проту Димитрија Бокшана окупаторске трупе ухапсиле су у вечерњим часовима 13. априла, у његовом стану, одакле је одведен у Градску кућу, где је мучен целу ноћ. Мађарски окупатори водили су га током ноћи по граду да им покаже „где су четници“ (што је била измишљотина окупатора јер никаквих четника, нити било каквог оружаног српског отпора, у Сомбору тада није било). Након вишесатног мучења, прота Бокшан ујутро је поново саслушаван, а око 11 часова 14. априла 1941. године, у пратњи шест мађарских окупаторских војника, измучен и измрцварен, прота Димитрије Бокшан доведен је у Светођурђевску цркву, где је на хору цркве најбруталније и мучки убијен (закуцавањем ексера у главу, што је, према налазу Комисије за утврђивање злочина окупатора, учинио Рудолф Детли, шустер из Баје, који је презиме касније променио у Ујваради), након чега је протино тело бачено под црквени звоник. Ту је унакажено тело проте Бокшана стојало пуна четири дана, вулгарно и нељудски скрнављено од окупаторских војника и њихових овдашњих присталица. Тек након тог времена, тело проте Бокшана окупатори су однели и, са телима осталих невино убијених сомборских Срба, бацили у плитку заједничку раку на сомборском Великом православном гробљу. Тек након скоро пола године, тело проте Димитрија Бокшана опојано је и пренесено у његову породичну гробницу.из књиге Милана Степановића
Нема коментара:
Постави коментар
Слободно прокоментаришите вест...