СВЕТЛА НЕДЕЉА

Светла недеља, или Васкрсна, или Пасхална недеља сматра се као један дан Васкрса - цела седмица се третира као један непрекидни дан. Зато је сваког дана богослужење исто као и на Васкрс. Сваког дана на вечерњу због великог прокимена, врши се Мали вход. Петак ове седмице посвећен је Пресветој Богородици, тј. празнику Живопријемном источнику - Источни петак. Васкрс - хришћанска Пасха, највећи је хришћански празник, дан који Црква слави као коначну Христову победу над смрћу. Васкрсење Господа Исуса Христа је темељ Хришћанства: "А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, празна је и вера наша" (1. Кор 15,14), тј. сва вера и проповед Христових ученика, а касније и сваког Хришћанина, ниче из тог најважнијег Христовог дела. На истини да је Христос Васкрсао заснива се и нада Хришћана у сопствено васкрсење: "јер као што у Адаму сви умиру, тако ћe и у Христу сви оживети" (1. Кор 15,22).

Дакле, Васкрс је врхунац хришћанске Црквене године, празник над празницима, јер на тај велики дан испунило се очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Св. Јована Крститеља. Васкрс се зове и Пасха, по угледу на старозаветни празник који су Јевреји светковали у пролеће, у спомен чудесног ослобођења из египатског ропства. У том смислу, Васкрс је Хришћанска Пасха која означава прелазак са Христом из смрти у живот, са земље у вечни небески живот. Пошто је Христово васкрсење било у недељу, тога дана ћe се Хришћани сећати и славити своју победу над смрћу. Тога дана је новозаветни празник Васкрс, а на тај дан Црква пева: "Ово је дан који створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему."

Васкрс је покретан празник, који се увек слави у недељу, и може пасти у размаку од 35 дана, од 4. априла до 8. маја. Цела недеља по Васкрсу назива се Светла недеља, а црквене песме које се тада певају, пуне су радости и весеља.

Светла недеља се завршава недељом Антипасхе (Мали Васкрс). Током ове седмице, Царске двери се све време у држе отворене, све до Светле суботе. Правило Шестог васељенског сабора (66. правило) каже да од Васкрса па до Томине недеље, траје весеље у част Васкрсења Христовог. Ова седмица је увек трапава, тј. не пости се средом и петком. Светле седмице почиње литургијски период који траје педесет дана - од Васкрса до Духова.

ПРАЗНИК ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВОГ У СОМБОРУ

У Сомбору је са нарочитом радошћу дочекан и прослављен свеспасоносни Празник Васкрсења Христовог. Велики број верника учествовао је у литургијским сабрањима у сомборским храмовима и причестио се Светим Тајнама Христовим.



У поноћ у Манастиру Светог Архиђакона Стефана служено је васкршње јутрење и у наставку Литургија којом је началствовао јереј Брана Влајковић, док је у Саборном храму васкршње јутрење служено у поноћ а Васкршња Литургија почела је у 9 часова. На Васкршњој Литругији началствовао је архијерејски намесник презвитер Саво Николић уз саслужење сомборског свештенства и уз појање Дечије црквене појачке групе.

После Свете Литургије у сарадњи Завичајног удружења Срба "Коријени" и Српске православне црквене општине сомборске, одржан је други по реду "ВАСКРШЊИ САБОР" у Сомбору. Изложба шарених јаја и Туцијада одржане су испред Саборног храма на Тргу Светога Георгија, уз присуство мноштва народа.

Колаж фотографија са свих васкршњих празника можете прегледати на овом линку... ПРЕГЛЕДАЈ

Преузимање појединачних фотографија...

Прегледајте нашу галерију:

ВАСКРШЊЕ ЈУТРЕЊЕ У СОМБОРУ

У сомборским храмовима, изношењем светлости из олтара и васкршњом литијом око цркве, почело је васкршње Јутрење, које су служили презвитер Брана Влајковић у Манастиру Светог Архиђакона Стефана, и презвитер Саво Николић у Саборном Храму Светог великомученика Георгија уз саслужење сомборског свештенства. За манастирском певницом појао је црквени Хор Светог Цара Константина и царице Јелене, а богослужeњу је присуствовао велики број верног народа, који се окупио да заједно са свештенством прослави најрадоснији хришћански празник.

Дођите, светлост примите од незалазне Светлости и прославите Христа Који устаде из мртвих.

Васкршња ноћ је сведочанство о томе да је Христос жив и да је са нама, да смо и ми живи са Њим Живим. Сва васкршња ноћ јесте позив човеку да у овом свету и животу угледа и препозна зору тајанственога дана Царства Божијег. „Данас пролеће миомирише – и нова твар ликује…“, пева Црква на Васкрс. Нова твар ликује у вери, у љубави и у нади. „Данас је дан Васкрсења и просветлимо се слављем, и један другог загрлимо, и рецимо: Браћо! И онима који нас мрзе опростимо све Васкрсењем и запевајмо – Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништивши, и онима који су у гробовима живот дарова“.

Протојереј Александар Шмеман

ЊУТН О ОПШТЕМ ВАСКРСЕЊУ

Једном су запитали Њутна: “Како је могуће да тела мртвих, одавно распаднута, поново постану тела својих душа?”

На то је научник помешао гвоздене опиљке са земљом и упитао своје саговорнике: “Ко може да издвоји из прашине и састави ове гвоздене опиљке?”

Одговор није добио.


Онда је Њутн узео магнет и принео га мешавини. Настало је комешање честица. Опиљци гвожђа почели су се хватати за магнет и једни за друге.

У прашини није остало ни молекула гвожђа.

Тада Њутн рече присутнима: “Онај, који је оволику силу дао мртвом камену, зар Он не може дати такву моћ нашим душама када буде требало да се обуку у своја прослављена тела?”

Сер Исак Њутн (1642 – 1727) је енглески физичар, математичар и астроном, један од највећих научника човечанства.