Приказивање постова са ознаком Празници. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Празници. Прикажи све постове

недеља, 28. август 2011.

УСПЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ


У свим местима архијерејског намесништва сомборског прослављен је празник Успенија Пресвете Богородице.

СОМБОР - У Сомбору је прослављена и храмовна слава цркве посвећене Успенију Пресвете Богородице на Великом православном гробљу. У навечерје празника служено је празнично бденије, а Свету Литургију служио је презвитер Саво Николић, архијерејски намесник сомборски. У празничној проповеди отац Саво је подсетио верни народ на бројна имена којима је окићена Пресвета Богородица и подсетио на значај тренутка уснућа и успенија за све православне Хришћане. После трократног опхода око храма, освештано је кољиво и славски колач. Овогодишња кума госпођа Невенка Хубаи приредила је трпезу љубави и предала залог славског колача новом куму господину Здравку Бјелајцу.



СТАПАР – И житељи Стапара свечано су прославили празник Успења Пресвете Богородице. Свету Литургију служио је протонамесник Предраг Билић, парох стапарски. Вечерње богослужење у Световаведењском храму у Стапару служио је протонамесник Алексеј Блануша, парох србобрански, уз саслужење протонамесника Александра Лазића из Српског Милетића и надлежног пароха. Кум овогодишње славе на стапарској Водици био је господин Милорад Благојев из Стапара.

Стапар је ових дана имао и веома богат културно-забавни програм. Наиме, већ 15. пут по реду Стапарци организују манифестацију под називом «Великогоспојински дани» која почиње вечерњим богослужењем и траје читаве две седмице. Госпојински дани у Стапару завршили су се Свечаном Литургијом и парадом фијакера. Ове године, мештани су имали прилике да угосте туристе из разних крајева и прикажу им изложбу старих заната, стапарске голубове летаче, најбоље хармоникаше у Војводини и богат фолклор.

КЉАЈИЋЕВО - У навечерје Велике Госпојине, свечаним празничним бденијем отпочело је празновање храмовне славе цркве у Кљајићеву. Сутрадан, славље је настављено Светом Литургијом коју је служио протонамесник Милош Јевросимов. После вечерње службе освештано је славско кољиво и пререзан славски колач.

У пригодној беседи, отац Саво Николић је истакао значај оваплоћења Сина Божјег и рођења из утробе Пресвете Богородице, којој је у богослужбеним текстовима посвећен највећи број песама. Празничном слављу су присуствовали презвитер Саво Николић, архијерејски намесник сомборски и протонамесник Жарко Благојевић, парох сивачки.

Кума храмовне славе је била госпођа Невенка Пругинић из Кљајићева, а за следећу годину се пријавила госпођа Радојка Судар, такође из Кљајићева.

субота, 20. август 2011.

ПРОСЛАВА ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ У СОМБОРУ И СТАНИШИЋУ

У свим парохијама Архијерејског намесништва сомборског празник Преображења Господњег прослављен је Светим Литургијама и народним сабрањима у православним светињама.

Свету Литургију у саборном светогеоргијевском храму у Сомбору служио је архијерејски намесник сомборски презвитер Саво Николић уз присуство већег броја верног народа. У току свете службе освештано је грожђе које о Преображењу народ приноси на благослов.
Житељи Станишића прославили су празник Преображења Господњег Светом Литургијом коју је служио њихов парох презвитер Славољуб Лугоњић и вечерњим молитвеним сабрањем којим је началствовао презвитер Саво Николић, архијерејски намесник сомборски уз саслужење презвитера Милоша Јевросимова из Кљајићева и Бране Влајковића из Сомбора.

уторак, 2. август 2011.

ИЛИНДАН У БАЧКОМ ГРАЧАЦУ

Верни народ парохије брестовачко-грачачке у Бачком Грачацу из године у годину свечано и молитвено прославља своју сеоску славу, празник Светог Пророка Илије. У центру села, испред Часног Крста Господњег, служено је вечерње богослужење, освештано славско кољиво и пререзан славски колач.

После вечерње службе, Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј обратио се бираним речима верном народу упитивши им речи поуке и честитајући сеоску славу.


Плац за изградњу светог храма даровала је Земљорадничка задруга Агролика из Бачког Грачаца, а Бискупија суботичка уступила је зграду жупног уреда за потребе овдашње парохије.

Овогодишњи кум господин Милан Ћук предаво је кумство госпођици Душанки Богуновић.

У организацији Месне заједнице Бачки Грачац приређена је славска трпеза, приређена бројна спортска такмичења и богат културно- уметнички програм у оквиру манифестације Илинданске свечаности 2011. године.



ИЛИНДАН У КОЛУТУ

На дан Светога прoрока Илије, 2. августа 2011. године, у селу Колуту код Сомбора, Његово Преосвештенство Епископ јегарски др Порфирије осветио је земљиште за будући храм Светог Пророка Илије.

После освећења земљишта, Епископ Порфирије пререзао је славски колач и одржао пригодну беседу. У овом величанственом догађају учествовало је многобројно свештенство, хорови светогеоргијевског храма у Сомбору „Свети Цар Константин и Царица Јелена“, дечији хор, као и велики број вернога народа из Колута и околних места.

Послушајте беседу Преосвећеног Владике Порфирија...

Земљиште за изградњу светог храма Пророка Илије приложила је породица Галовић из Сомбора. Овогодишњи кумови славе били су Ђуро, Благица и Бојана Миљуш. Цео овај догађај марљивим трудом и залагањем испратили су представници Месне заједнице Колут као и представници Грађевинског одбора за изградњу храма на челу са господином Милетом Илићем из Колута. Домаћин славе био је надлежни парох презвитер Бранислав Шијачић, парох светогеоргијевског храма из Сомбора.

Медијски спонзор овог свечаног догађаја била је РТВ „Среће“ из Сомбора.

субота, 30. јул 2011.

СЛАВА ПАРАКЛИСА У БИЛИЋУ КОД СОМБОРА

Православни житељи салашарског насеља Билић, које се налази недалеко од Сомбора, прославили су, у суботу 30. јула текуће године, своју храмовну славу - Празник Свете Великомученице Марине. Празновање је отпочело свечаном вечерњом службом коју је служио презвитер Бранислав Шијачић, парох сомборски. Литургијским слављем началствовао је презвитер Бранислав Шијачић, уз саслужење ђакона Младена Глушца. После свете Литургије пререзан је славски колач и освећено славско кољиво. Овогодишњи кум био је господин Благоје Сечујски са породицом.

 

четвртак, 14. јул 2011.

СЛАВА ЦРКВЕ СВЕТИХ АПОСТОЛА У АПАТИНУ

Празник Сабора Светих Апостола у Апатину прослављен је празничним бденијем и светом Литургијом коју је служио протонамесник Драган Штевић, уз саслужење презвитера Синише Тривића и ђакона Младена Глушца.

Прослава престолног празника апатинског храма настављена је вечерњим богослужењем на којем је пререзан славски колач и благосиљано кољиво. Молитвеним сабрањем началствовао је презвитер Саво Николић, архијерејски намесник сомборски, уз саслужење протонамесника Срђана Перића, протонамесника Предрага Толимира, протонамесника Александра Лазића, протонамесника Гордана Увалина и презвитера Срђана Нешића. Залог славског колача предан је новоизабраном куму господину Милану Гутићу.



уторак, 12. јул 2011.

ПЕТРОВДАН У БАЧКОМ БРЕСТОВЦУ

Славље у парохији бачкобрестовачкој почело је празничним бденијем којим је началствовао протонамесник Александар Лазић. Свету Литургију служио је презвитер Саво Николић, архијерејски намесник сомборски, уз саслужење надлежног пароха, протонамесника Предрага М. Толимира и ђакона Младена Глушца. 

Овогодишњи славски кумови, Благоја и Нада Багић, кумство за наредну годину предали су Јовану и Зорки Драгаш из Бачког Брестовца. У организацији КУД-а Никола Тесла припремљен је културно-уметнички програм, а Месна заједница Бачки Брестовац организовала је ликовну колонију, спортска и друга такмичења и манифестацију Дани Бачког Брестовца - Петровданске Свечаности 2011. године.



четвртак, 30. јун 2011.

ВИДОВДАНСКИ САБОР У СОМБОРУ

У сомборском архијерејском намесништву свечано је обележен велики празник Видовдан литургијским сабрањима многобројног верног народа. У храму Светог Великомученика Георгија у Сомбору, после свете Литургије служен је парастос на којем су појали чланови Дечје појачке групе. У манастиру Светог Архиђакона Стефана, на светој Литиргији, освештан је славски колач и обележена слава сомборских пчелара. Празничну радост увеличао је својим појањем Црквени хор Свети Цар Константин и Царица Јелена.


Током три дана, од 27. до 29. јуна, у Сомбору је одржан „Видовдански сабор“ у организацији Одбора за изградњу безданске цркве Лазарице, Завичајног удружења Срба „Коријени“, Кола српских сестара - Сомбор, Друштва српско-руског пријатељства, Завичајног удружења „Барања“ и Градског народног оркестра «Споменар».

Првог дана, 27. јуна, у Српској читаоници, Сабор је отворен врло запаженим предавањем на тему „Завјет – Народност - Европа“ проф. др Жарка Видовића, историчара цивилизације. Свечаност је настављена у Народном позоришту у Сомбору, у коме је уприличена „Видовданска академија“ са богатим културно-уметничким програмом у коме су учествовали: црквени хорови, градске музичке етно групе, Градски народни оркестар „Споменар“, рецитатори, глумци и соло певачи. Награда за литерарни конкурс „Снага доброте“ ове године је додељена наставници Слободанки Попов из Гакова и ученицама: Миљани Радојчић, Тамари Матић и Тамари Борић.

Другог дана, на Видовдан, у Бездану су освештани колач и кољиво у порти храма Светог Великомученика Кнеза Лазара. Овогодишњи кум храмовне славе је господин Милан Брдар. Пред учесницима овог молитвеног славља песник Мићо Јелић-Грновић одржао је Видовданску беседу, а свечаност је настављена пригодним културно-уметничким програмом. Ове године сомборски бициклисти успешно су организовали ходочашће у славу Божју од храма Светог Великомученика Георгија у Сомбору до Безданске Лазарице.

Трећега дана видовданских свечаности, 29. јуна, у Бездану је одржан први песнички сусрет у целости посвећен Дунаву. Тиме је у оквиру ове манифестације посвећене Лазарици Безданској, храму у настајању истовремено обележен Дан Дунава као европске реке.

Уводно слово о манифестацији одржао је Мирко Стригић, председник Црквеног одбора за изградњу храма, а потом су своје стихове казивали Мићо Јелић-Грновић, песник и позоришни делатник са Баније који након изгона живи и ствара у Владимирцима, потом Стојан Бербер, песник и прозни писац и Давид Кецман - Дако, песник, приповедач и књижевни критичар из Сомбора. Замисао организатора и учесника Првог видовданског песничког бденија је да наредних година ова манифестација буде једно од најзначајнијих културних збивања у Србији, а у склопу свих манифестација посвећених Видовдану.












 

недеља, 12. јун 2011.

ПРОСЛАВА ПЕДЕСЕТНИЦЕ У ЧОНОПЉИ

Прослава празника Педесетнице – Силаска Духа Светог на Апостоле у цркви Свете Тројице у Чонопљи отпочела је празничним бденијем.

Литургијском прославом престолног празника цркве Свете Тројице у Чонопљи началствовао је протонамесник Милош Јевросимов.

После чина благосиљања славског колача и жита, сабранима се надахнутом беседом обратио презвитер Саво Николић, архијерејски намесник сомборски. Кум овогодишње храмовне славе господин Игор Софрић, који је храму у Чонопљи даривао кадионицу, предао је кумство господину Јови Бошњаку.

У организацији својих вероучитеља, Сенке Мишчевић и Владе Ђурковића, деца која похађају веронауку приредила су културно-уметнички програм у славу Свете Тројице.

Погледајте галерију фотографија...

среда, 25. мај 2011.

СВЕТИ КИРИЛО И МЕТОДИЈЕ

У једној од црквених песама о похвали свете браће Ћирила и Методија која је отпевана на овом вечерњем молитвеном скупу, црквени песник испољава читаво одушевљење побожности са неколико речи: „Са каквим похвалним венцима да овенчамо богомудре учитеље, који светлошћу Јеванђеља просветише словенске народе, који су се налазили у тами незнања и сенци смртној."

Црквени песник изражава одушевљење целе Цркве које ствара сјајни лик тих предивних Божјих људи и просветитеља словенских и не зна каквим би песмама достојније и заслужније похвалио успомену, подвиг и дело њихово. И стварно, човек је слаб да испева достојно славословље њиховом подвигу у вери и светости, служећи Богу и људима преданом и пожртвовaном љубављу по примеру великог Пастира наших душа Исуса Христа и свих Његових изабраних ученика. Човек је слаб да речима изрази њихово велико дело које они започеше, а оно се многоструко оплоди и оплођава, јер они са савршеном преданошћу унесоше у њега свој дух, који помоћу Духа Божјег постаде животворна сила у браздама народне душе, да би се и овде испуниле речи Исусове: „Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди" (Јов. 12, 24).

понедељак, 23. мај 2011.

ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ НИКОЛАЈА МИРЛИКИЈСКОГ

9. мај по јулијанском / 22. мај по грегоријанском
Овај славни светитељ, милостив, мудар и неустрашив свештеник, провео је свој век као анђео Божји. За живота су га већ сматрали светитељем и призивали у помоћ коју је он несебично пружао.

Замонашио се у манастиру “Нови Сион”. Касније је изабран за архиепископа града Мира у Ликији. У том граду налазиле су се његове мошти од 343. године када се упокојио, па све до 1087. године.

Те године је, у време цара Алексија Комнена и Патријарха Граматика, тело светог Николаја пренето из Мира ликијског у град Бари у Италији. То је било време најезде муслимана на Ликију. Светитељ се у сну јавио неком часном свештенику и наредио да му се мошти пренесу у Бари, који је у то време био православни и под православним патријархом.

При преносу светитељевих моштију десила су се многа чудеса, а овог дана се спомиње како је свети Никола повратио вид слепом српском краљу Стефану Дечанском.

недеља, 8. мај 2011.

ПРОСЛАВА МАРКОВДАНА У СОМБОРУ

Празник Светог Апостола Марка - Марковдан, у нашем народу познат и као ратарска слава, свечано је прослављен у сомборском Саборном храму Светог великомученика Георгија. У наставку Свете Литургије кренула је народна Литија око храма, током које је освештана млада пшеница.
Вероучитељи Радош и Ана Мирковић, овогодишњи марковдански кумови, предали су залог славског колача новој куми Снежани Миланковић, овогодишњој куми храмовне славе.
Погледајте видео запис са прославе Марковдана...

Погледајте наш албум са свим фотографијама:

Преузмите поједине фотографије:
Све­ти апо­стол и је­ва­ђе­лист Мар­ко – Мар­ков­дан
Пореклом беше Јеврејин, из племена Левијева, ученик светог апостола Петра и његов љубљени син у Духу Светом, син, не по телу, него по Духу. Свети Марко беше уврштен у седамдесет светих апостола Христових. Најпре је пратио светог Петра и био је управо од њега постављен за епископа. На молбу верних написао је Јеванђеље, јер ти верни хришћани у Риму молили су га да им напише оно што им је са светим Петром усмено говорио о Господу нашем, Исусу Христу. Проповедао је Христову веру, у Аквилеју и Египту, где је он био први проповедник Јеванђеља и први епископ, јер све до тада, Египат је био незнабожачки. Но, свети апостол Марко то измени и просвети народ светлошћу свете вере и многе преведе у хришћанство. Сагради многе цркве и постави свештенике и епископе.

Чинио је он многа чудеса: болесне је исцељивао, губаве чистио, нечисте и зле духове је изгонио из људи. Многи тада повероваше у Господа нашег Исуса Христа, поразбијаше своје идоле и крстише се у име Оца и Сина и Светога Духа. Одатле он настави пут у Александрију, да и тамо шири реч Јеванђеља. И ту својим делом и чудом показа Божију силу, тиме што зацели рану обућару, који шилом прободе своју леву руку. Тим чудом он преведе многе у хришћанство, али сазнавши за то, старешине града сковаше план да га убију и у тој намери успеше и то баш на Ускрс, када свети Марко служише Литургију у александријској цркви. Најпре га бацише у тамницу, а сутрадан га погубише, приликом чега Сунце сакри своје зраке, небо се отвори и би велики земљотрес. Овај свети апостол и јеванђелист и мученик Христов, сконча у Египту, у граду Александрији, 25. априла и беше стар 68 година и би увенчан венцем вечне славе.
Тропар (глас 3):
У верховнаго Петра научивсја, апостол Христов бил јеси, и јако солнце странам возсијал јеси, Александријом удобреније бив блажене; тобоју Египет от прелести свободисја, евангелским твојим ученијем просвјешч всја јако свјет; столп церковниј; сего ради твоју памјат чтушче свјетло празднујем, Марко богогласе: моли тобоју благовјестимаго Бога, да согрешениј остављеније подаст душам нашим.

У иконографији овај Свети Апостол често се представља са гушчијим пером у рици, како пише Јеванђеље. Не ретко, крај њега је лав, са или без крила.
Као свог заштитника славе га ратари, писари, зидари, грађевинари и стаклари.

петак, 29. април 2011.

СВЕТОЂУРЂЕВСКИ ДАНИ У СОМБОРУ



Кликни на слику да је увећаш...


Поводом 250 година од завршетка изградње цркве Св. великомученика Георгија у Сомбору, Српска православна црквена општина Сомбор организује вишедневну манифестацију „Светођурђевски дани“, од 2. до 6. маја ове године.


Манифестације ће имати следећи садржај:




Понедељак, 2. мај:
17:00: Свечано отварање „Светођурђевских дана“ откривањем спомен-плоча капетану Јовану Бранковићу, епископу Јовану Јовановићу и проти Димитрију Бокшану у порти цркве Св. великомученика Георгија у Сомбору
19:00 Изложба „250 година Светођурђевског храма“ у Свечаној сали Црквене општине

Уторак, 3. мај:
19:00 Вече духовне и традиционалне музике у Српској читаоници „Лаза Костић“

Среда, 4. мај:
10:00 Освећење реплике старог крста на Тргу Св. Ђорђа у Сомбору
19:00 Духовна трибина у Српској читаоници „Лаза Костић“ (беседи Епископ бачки Иринеј)

Четвртак, 5. мај:
19:00 Представљање историјске монографије „Светођурђевска црква у Сомбору“ Милана Степановића у Српској читаоници „Лаза Костић“ (о књизи, уз аутора, говоре проф. др Ђорђе С. Костић из Београда и јереј Саво Николић из Сомбора)

Петак, 6. мај
08:00 Празнично јутрење
09:00 Света архијерејска Литургија, Литија и освећење спомен-чесме, освештање славског колача и кољива
18:00 Празнично вечерње богослужење

уторак, 26. април 2011.

ПРАЗНИК ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВОГ У СОМБОРУ

У Сомбору је са нарочитом радошћу дочекан и прослављен свеспасоносни Празник Васкрсења Христовог. Велики број верника учествовао је у литургијским сабрањима у сомборским храмовима и причестио се Светим Тајнама Христовим.



У поноћ у Манастиру Светог Архиђакона Стефана служено је васкршње јутрење и у наставку Литургија којом је началствовао јереј Брана Влајковић, док је у Саборном храму васкршње јутрење служено у поноћ а Васкршња Литургија почела је у 9 часова. На Васкршњој Литругији началствовао је архијерејски намесник презвитер Саво Николић уз саслужење сомборског свештенства и уз појање Дечије црквене појачке групе.

После Свете Литургије у сарадњи Завичајног удружења Срба "Коријени" и Српске православне црквене општине сомборске, одржан је други по реду "ВАСКРШЊИ САБОР" у Сомбору. Изложба шарених јаја и Туцијада одржане су испред Саборног храма на Тргу Светога Георгија, уз присуство мноштва народа.

Колаж фотографија са свих васкршњих празника можете прегледати на овом линку... ПРЕГЛЕДАЈ
Преузимање појединачних фотографија...

Прегледајте нашу галерију:

недеља, 24. април 2011.

АВА ЈУСТИН - ВАСКРС 1966. ГОДИНЕ

Свети Ава Јустин Ћелијски
Беседа на Васкрс – други дан -
1966. год.


Христос Воскресе!
Ваистину воскресе!

Ето, у четири речи сва судбина свих људи свих времена. У четири речи сва историја рода људског. У четири речи твоја историја, и моја. У четири речи највећа револуција у свима човечанским световима, највећа прекретница, највећа скретница, када је воз људског живота, који је јурио шинама смрти, скренуо одједанпут ка бесмртности. Све се изменило. Преврат невиђен! Шта се десило то са родом људским?

Васкрсењем својим Господ је из пакла извео род људски и узнео га у Рај. Господ је из смрти ишчупао род људски и узнео га у бесмртност. Господ је из ништавила, из невиђа васкрсао људско биће у Живот Вечни. Господ је отео човека од ђавола и дао га у загрљај Богу. То је Ускрс. То је Васкрс. Највећа, заиста, револуција у свима световима. Једина савршена и довршена револуција. Савршена и довршена, јер, њоме, шта се даје човеку? Живот Вечни! Живот Вечни у који се улази кроз Истину Вечну, кроз Правду Вечну, кроз Љубав Вечну, кроз Радост Вечну.

Ево дана који створи Господ! Тако се пева данас у једној дивној црквеној песми. А ко је до данас стварао дане људске? Ко је то стварао дане живота твог и мог, свакога човека, ко? Смрт! Смрт је створила твоје дане и моје дане и кроз грех, баца нас у загрљај ђаволу! А ђаво нас баца у пакао. Ето ко је стварао дане рода људског и дане живота људског. Грех! Смрт! Ђаво! Ето твораца наших дана! Ето црних сунаца у страшној ноћи греха и смрти у којој је живео род људски до Господа Христа. Шта су људи радили до Господа Христа? Дизали споменике! Коме? Смрти и ђаволу! Јер сваки грех, то је споменик који човек диже ђаволу. И овај свет до доласка Господа Христа претворио се у једно бескрајно игралиште, игралиште препуно лажних богова, препуно споменика греха и смрти, препуно споменика ђаволу! А те споменике дизали људи, људи, гресима својим. Пун свет идола! Пун свет лажних богова! Све њих стварао је човек лажући себе грехом, сластима греховним. А уствари то човек и данас ради после Васкрсења Господа Христа, када неће за Њим. Он и данас грехом својим диже споменике ђаволу, ствара разне идоле, лажне богове, и клања им се! Колико се данас људи клања лажним боговима? Колико је данас људи неосетљивих на Васкрслог Господа? А људи, људи у лажима културе. Култура европска, идолиште! Страшно идолиште! Пуно лажних богова! Пуно лажних философа! Лажних мудраца! Лажних научника, лажних законика! Лажних царева и краљева! Лажних диктатора! Лажних мучитеља, тирана. Све то без Христа и против Христа и друкчије не може бити. Друкчије не може бити! Људи дижу споменике ђаволу. Људи живе стално међу лажним боговима, када не верују у Васкрслог Господа Исуса.

Овај свет без Господа Христа, шта је? Смртиште! Мртвачница! Огромна гробница и у њој ставили човека, леш до леша, мртвац до мртваца, смрдљивац до смрдљивца. То је свет без Господа Христа! А са Њим, са Спаситељем, овај свет постаје васкрсилиште, постаје расадник бесмртности. Овај свет постаје миомирисно пролеће Вечности. То је учинило Васкрсење Господа Христа. И ми Хришћани, шта смо, ко смо ми? Ми смо мртваци који су изишли из гробова, васкрсли из гробова и живимо у овоме свету. Шта је то Господ учинио са нама Васкрсењем Својим? Шта је то Господ дао роду људскоме победивши нашег највећег непријатеља, смрт и ђавола и грех? Шта је дао Господ Христос? Дао нам је Живот, Бесмртни Живот, Вечни Живот, коме смрт не може да науди, коме ђаво не може да науди, коме никакав грех не може да науди. И Господ свако људско биће претворио у бесмртника. Ми Хришћани у овоме свету живимо као васкрсли мртваци. Шта је Свето Крштење којим ми поштујемо Христа? Свето Крштење није ништа друго него, како учи Свето Еванђеље, то је погребење са Господом Христом и васкрсење са Њим. И ми, кроз крштење погребавамо се у Господа Христа, како се вели у дивним песмама: „Јуче се с тобом сахраних, погребох, а данас васкрсавам с тобом“. Да, васкрсавам с Тобом, Господе! То је Хришћанин.

Хришћанин је човек који је саваскрсао са Господом Христом, и такав живи у овоме свету: као мртвац који је изашао из гроба, савладао све смрти, и хода кроз овај свет као бесмртник коме никаква смрт наудити не може. Не једна, него све смрти нека јуришају на Христовог човека. Не могу му ништа! Бесмртник, јачи од свих смрти, он се чуди на сваку смрт и сатире је силом Васкрслог Господа. „Ми“, вели Свети Апостол, „који у овоме свету живимо, Христос устаде, Христос васкрсе и ми у новом животу ходимо“. То је наш подвиг, хришћански подвиг у новоме животу. Каквом? Бесмртном животу.

Ти си Хришћанин. Долази жалост кроз овај свет, али знај, све је бесмртно што чиниш, све иде у Вечни Живот с тобом. „ Ко је у Христу нова је твар“, вели Свети Апостол Павле, нова је твар. Бити у Христу, вером си у Христу. Гле, ти си нови човек, човек од крштења, човек од бесмртности. Гле, ти нови човек, ти васкрсли мртвац, ти имаш ново срце, нову душу, бесмртно срце, бесмртну душу и бесмртну радост у Васкрсломе Господу. Гле, „све старо прође и ново настаде“. Старо прође, прође стари смртни човек и настаде нови, бесмртни човек у Христу. Прође смрад људског живота и настаде пролеће људског живота, вечно пролеће. Прођоше старе мисли, стара осећања, смрт смрдљива, и појавише се од Христа у човеку нова осећања, бесмртна и вечна, која миришу на Небо.

Ништа ново под сунцем осим једнога, осим Господа Христа! То је Једино Ново. И људи који хоће да имају у себи то Ново, то Вечно Ново, ту Новину која никад не стари, ето, имају у Господу Христу. Њу стичу само вером у Њега, вером у Васкрслог Господа Исуса. Јер у овоме свету, браћо, ништа није вечно осим онога што не умире, осим онога што је јаче од смрти, а то је Господ Христос и све што је од Њега и у Њему. То никада не умире и то је Вечно Ново. Вечно Ново и за тебе и за мене и за сваког човека јер та васкрсла Божанска сила коју Господ даје човеку, тај Вечни Живот, Вечна Правда, ето вечних сила које никаква смрт сатрти не може, нити истерати из тебе, Христовог човека.

Да, у овоме свету само су Хришћани вечито нови, вечно млади, јер нема смрти у њиховој души. Њих не може ништа да застари. У овом свету човек застари од греха, застари од смрти, док не умре сав се распадне у каљузи својој. А Христов човек је вечно млад. Што дуже живи, све је млађи, јер таква је вечност коју Господ даје, таква је Вечна Сила, Вечна Правда, Вечни Живот који Господ даје Својим следбеницима.
Ми данашњи људи живимо у свету такозваних револуција. Ми живимо у свету преврата. Живимо у свету, како веле, највећих прекретница. Куда, куда прекретнице данашње воде? У злочине, у убиства! Све су то лажне револуције! Све су то лажни преврати, који не воде човека бесмртном животу и Вечном Животу, који не воде човека правој истинској срећи! Све је то лаж! То је револуција палога у рају који је човека навео на грех, ђавола! Револуције ђавола, то су револуције садашње. Шта ја говорим? Истину, сву истину историје људске. Јер шта је урадио ђаво са Адамом и Евом? Он је навео њих на своју ђавољу револуцију. У чему је та револуција? У чему је тај преврат који је ђаво извршио у нашем људском животу? У чему је та страшна прекретница и та страшна скретница, која је воз људског живота скренула са шина бесмртности у смрт, у амбис смрти? Шта је ђаво урадио са људима? Он је људе преварио, он је људе одвратио од Бога. То је та револуција ђавоља. Грех је убацио у њихову душу. А грех, шта је урадио са њима? Он им је обећао: „Ако једете од овога рода забрањенога ви ћете постати бесмртни, бићете као богови“. Појели наши прародитељи, и гле, сурвали се у амбис смрти. Слагао их ђаво. Извршила се највећа револуција. Јадни наши прародитељи Адам и Ева, мислили су да ће помоћу зла доћи до добра, да ће помоћу ђавола постати богови. То је данашња револуција, да се хоће помоћу ђавола постати Бог! У томе је сав грех. У томе је сва лаж свих револуција мимо Христа, мимо Васкрсења Господа Христа. Људи хоће да постану богови помоћу ђавола! Каква лаж!

Али у тој лажи живи не само род људски до Христа, него и данас. Данас, данас то се исто чини, то се исто ради. Људи хоће помоћу зла, помоћу злочина да зацаре на земљи правду, (такозвану) велику правду за све људе. Погледајте, каква се правда зацарује по Азији, Африци, Европи, Аустралији и Америци! Правда злочина, правда покоља. Ђавоља сила! Ђаво опио умове људи, саблазнио их највећом саблазни и преварио највећом преваром: преваром да се може постати добар помоћу зла, да се може постати добар помоћу ђавола, да се може бити добар без Бога и против Бога.

А Господ дошао у овај свет да покаже и докаже, да само помоћу добрих средстава може се постати добар, да се само помоћу Божијом може постати бог по благодати, да само помоћу Бога човек може постати савршен у овоме свету, савршен у добру, савршен у правди, савршен у истини, савршен у љубави. Без тога свет се гуши у злочину и злочинима. Непрекидан злочин, то је историја рода људског. Непрекидан злочин, без Христа и против Христа. Један дивни Светитељ, Симеон Нови Богослов рекао је: „Добро које се не учини на добар начин, није добро“. То је Еванђелско учење, браћо. Добро се може постићи само добрим начинима. До доброг се може доћи само помоћу Бога, а не помоћу ђавола. Вечноме Животу, Вечној Истини, Вечној Правди може се стићи само помоћу Бога, Господа Христа, не помоћу лажи ђаволских, помоћу ђавола.

У чему је разлика између свих тих револуција и револуције Господа Христа? Васкрсење Његово! У чему? У томе што сва Европа учи, попут лажног папизма: „циљ оправдава средства“. А Еванђеље Христово учи: не, циљ не оправдава средства, већ добар циљ тражи увек само добра средства, и добар се циљ може остварити само увек помоћу добрих средстава. Ништа се добро у свету не може постићи помоћу лошег, већ само помоћу доброг. Господ је Христос дошао у овај свет да људе спасе од греха, да спасе грешнике од греха, а не да сатре и убије грешнике због греха.

А Европа, ево је, стално убија човека због греха. Европске теорије, луде и глупе, ево врше покољ по Азији, по Африци, по целоме свету врше покоље, и хоће те лажне луде теорије европске да помоћу зла остваре добро у овоме свету, да помоћу злочина остваре срећу рода људског. А гле, све лаж до лажи, смрт до смрти! А пуно разних опијума: култура, цивилизација, биоскопи, позоришта, кафане, барови, безочна уживања, сладострасни призори, све изложба до изложбе ђавољих саблазни. И све оне врше страшан покољ људских душа. Покољ људских душа почиње од Европе, највише од Европе, и онда надаље шири се кроз све демонске светове.

А ми Хришћани, ми Хришћани од Крштења почињемо. То је једина сила, то је једино ново, ту силу даје Господ Христос свакоме од нас. И ми, ми се одликујемо од свих других људи тиме што верујемо у Васкрсење Господа Христа и у своје лично васкрсење. И ми, ми данашњи Хришћани, у двадесетоме веку хришћани, иако кљакави и богаљи, ми сведочимо једну истину са Светим Апостолима. Сведочанство, какво? Сведочимо Васкрслог Господа! Васкрсао Господ, васкрсао је човек! То је наше сцедочанство. Ми стално у овоме свету, сваки од нас као Хришћанин проповеда једно, сведочи једно: Васкрслог Господа и васкрслог себе. И живи у овоме свету као васкрсли мртвац који је победио смрт, победио је све смрти и данас и сутра и вавек. Киме? Васкрслим Господом Исусом Христом.

Христос воскресе! Ваистину воскресе!

понедељак, 18. април 2011.

ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК

Синаксар
У понедељак Страсне седмице је сећање на блаженог и праведног Јосифа и на смокву коју је Господ проклео и тиме осушио.

Мудри Јосиф се показао као праведни управитељ. Слава Теби, даваоче жита.

Синагогу јеверејску је Господ упоредио са смоквом лишеном духовних плодова и осушио је проклевши је. Бежимо од такве судбине.

Јутрење - Велики понедељак
Женик долази у поноћ и блажен је слуга кога ће наћи да стражи, а недостојан онај кога ће затећи да се лењи. Пази зато душо моја, и не дај да те сан савлада из страха да ћеш бити предана на смрт и одлучена од Царства. Уразуми се и завапи: Свет, свет, свет, јеси Боже: помилуј нас Богородицом.

Повечерје - Велики понедељак
Покренут милосрђем Твојим, Христе Добротворе наш, Ти си драговољно изишао у сусрет Своме страдању, желећи да нас избавиш од страдања и осуде у аду. Стога, сви певамо похвале светом страдању Твоме и славословимо Твоје самоунижење, Спасе.

Читања из Светог Писма:
Мат. 22:15-46, 23: 1-39.

субота, 16. април 2011.

ВРБИЦА 2011

На Лазареву Суботу у храму Светог великомученика Георгија у Сомбору служена је Света Литругија, а у наставку је одржан парастос поводом шездесет година од упокојења протојереја-ставрофора Хаџи Димитрија Бокшана. Прота Димитрије Бокшан убијен је на Лазареву суботу 1941. године, на хорошу Саборног храма од стране мађарских фашистичких окупатора.

У поподневним сатима, после освећења врбових гранчица обављен је литијски ход кроз градско језгро Сомбора. По повратку са Литије служено је празнично вечерње у којем је учествовао велики број верних међу којима су се нарочито истицала деца.

Лазарева субота или Врбица се слави на суботу уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила. Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови ластари, тек улистали. Пошто се врба освешта, свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ учествује у Литији уз певање тропара Лазареве суботе. Овај празник је пре свега празник деце. За тај дан мајке свечано обуку своју децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, доносе, свечано обучену, цркви, купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила.
Извор: "Српске славе и верски обичаји"; Епископ Николај и Протођакон Љубомир Ранковић

Гелерија светлописа

четвртак, 7. април 2011.

СЛАВА РАДИО "БЛАГОВЕСНИКА"

На празник Благовести, први електронски медиј Српске православне црквене општине сомборске прославио је своју другу славу.

У просторијама Радио Благовесника празнично славље је отпочело још претходног дана, специјалним радијским програмом у част Пресвете Богородице. Уз учешће више свештенослужитеља из намесништва, свечани чин благосиљања кољива и резања славског колача извршио је архијерејски намесник сомборски презвитер Саво Николић, и, потом, одржао пригодну беседу. Многобројни пријатељи радија узели су учешћа у овом светом чину, а овогодишњи кум славе био је ђакон Младен Глушац, стални сарадник наше редакције.

Славље је настављено у свечаној сали Црквене општине сомборске, уз пригодан културно-уметнички програм и послужење. Главни и одговорни уредник Радио Благовесника, презвитер Бранислав Шијачић, поздравио је присутне госте и посебно се захвалио свим људима који су добром вољом, новчаним прилозима, трудом и залагањем, изузетно допринели реализацији једног овако значајног мисионарског пројекта. Умешним одабиром песама у славу и част Пресвете Богородице све госте су развеселили: Хор Светог Цара Константина и Царице Јелене, сестре Шнајдеров, млада рецитаторка Анастасија Недељков и студенти Педагошког факултета.

Да подсетимо, Радио Благовесник успешно ради већ две године на фреквенцији 95,7 MHz и својим богатим и разноврсним садржајима покрива интересовања грађана сомборске општине.

Погледај галерију светлописа...