Верни народ из свих парохија богоспасаване Епархије бачке прославио је у понедељак, 6/19. септембра 2011. године, свога Заштитника - Светог Архангела Михаила. Овогодишњи литургијски спомен чуда које је Свети Архистратиг учинио у граду Хони (Колоси) одржан је у Сомбору, на Тргу Светог Георгија, код Саборне цркве. Свету aрхијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина Иринеја и Његовог Преосвештенства Епископа јегарског Господина Порфирија.понедељак, 19. септембар 2011.
ЕПАРХИЈСКА СЛАВА У СОМБОРУ
Верни народ из свих парохија богоспасаване Епархије бачке прославио је у понедељак, 6/19. септембра 2011. године, свога Заштитника - Светог Архангела Михаила. Овогодишњи литургијски спомен чуда које је Свети Архистратиг учинио у граду Хони (Колоси) одржан је у Сомбору, на Тргу Светог Георгија, код Саборне цркве. Свету aрхијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина Иринеја и Његовог Преосвештенства Епископа јегарског Господина Порфирија.
понедељак, 29. август 2011.
Зашто смрт Мајке Божије називамо Успењем?
Реч успење значи - погружење у сан, уснуће, мирна кончина, упокојење слично сну. Кончину Мајке Божије Црква назива Успењем зато што она, као да је на кратко уснула и као да се од сна окрепила.
Диван је био живот Пречисте Дјеве, дивно Њено Успење, како у песми пева Света Црква: Бог васељеном указује на Тебе, Царице чудеса, која превазилазе законе природе. И у Рођењу сачувао је Твоје девство и у гробу сачувао од трулежности тело Твоје (канон 1, песма 6, тропар 1). У лику Пресвете Дјеве побеђени су закони природе: смрт, која враћа у земљу тело саздано од земље. Смрт није коснула Њено тело; родивши Бога, сачувала је Своје девство, и у Успењу је остала жива. По рођењу Христовом, Она пребива као Дјева, а после смрти пребива као жива. Она је уснула да би се пробудила за живот вечног блаженства. Преставила се Животу, Извору живота, да би душе слугу Божјих избављала Својим молитвама.
Празник Успења Пресвете Богородице назива се ВЕЛИКИМ ("Велика Госпојина") зато што је на тај дан Спаситељ свих, у свој слави Својој срео и занавек настанио Мајку Своју крај Себе.
недеља, 28. август 2011.
УСПЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
У свим местима архијерејског намесништва сомборског прослављен је празник Успенија Пресвете Богородице.
СОМБОР - У Сомбору је прослављена и храмовна слава цркве посвећене Успенију Пресвете Богородице на Великом православном гробљу. У навечерје празника служено је празнично бденије, а Свету Литургију служио је презвитер Саво Николић, архијерејски намесник сомборски. У празничној проповеди отац Саво је подсетио верни народ на бројна имена којима је окићена Пресвета Богородица и подсетио на значај тренутка уснућа и успенија за све православне Хришћане. После трократног опхода око храма, освештано је кољиво и славски колач. Овогодишња кума госпођа Невенка Хубаи приредила је трпезу љубави и предала залог славског колача новом куму господину Здравку Бјелајцу.
СТАПАР – И житељи Стапара свечано су прославили празник Успења Пресвете Богородице. Свету Литургију служио је протонамесник Предраг Билић, парох стапарски. Вечерње богослужење у Световаведењском храму у Стапару служио је протонамесник Алексеј Блануша, парох србобрански, уз саслужење протонамесника Александра Лазића из Српског Милетића и надлежног пароха. Кум овогодишње славе на стапарској Водици био је господин Милорад Благојев из Стапара.
Стапар је ових дана имао и веома богат културно-забавни програм. Наиме, већ 15. пут по реду Стапарци организују манифестацију под називом «Великогоспојински дани» која почиње вечерњим богослужењем и траје читаве две седмице. Госпојински дани у Стапару завршили су се Свечаном Литургијом и парадом фијакера. Ове године, мештани су имали прилике да угосте туристе из разних крајева и прикажу им изложбу старих заната, стапарске голубове летаче, најбоље хармоникаше у Војводини и богат фолклор.
КЉАЈИЋЕВО - У навечерје Велике Госпојине, свечаним празничним бденијем отпочело је празновање храмовне славе цркве у Кљајићеву. Сутрадан, славље је настављено Светом Литургијом коју је служио протонамесник Милош Јевросимов. После вечерње службе освештано је славско кољиво и пререзан славски колач.У пригодној беседи, отац Саво Николић је истакао значај оваплоћења Сина Божјег и рођења из утробе Пресвете Богородице, којој је у богослужбеним текстовима посвећен највећи број песама. Празничном слављу су присуствовали презвитер Саво Николић, архијерејски намесник сомборски и протонамесник Жарко Благојевић, парох сивачки.
Кума храмовне славе је била госпођа Невенка Пругинић из Кљајићева, а за следећу годину се пријавила госпођа Радојка Судар, такође из Кљајићева.
субота, 20. август 2011.
ПРОСЛАВА ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ У СОМБОРУ И СТАНИШИЋУ
Свету Литургију у саборном светогеоргијевском храму у Сомбору служио је архијерејски намесник сомборски презвитер Саво Николић уз присуство већег броја верног народа. У току свете службе освештано је грожђе које о Преображењу народ приноси на благослов.
Житељи Станишића прославили су празник Преображења Господњег Светом Литургијом коју је служио њихов парох презвитер Славољуб Лугоњић и вечерњим молитвеним сабрањем којим је началствовао презвитер Саво Николић, архијерејски намесник сомборски уз саслужење презвитера Милоша Јевросимова из Кљајићева и Бране Влајковића из Сомбора.уторак, 2. август 2011.
ИЛИНДАН У БАЧКОМ ГРАЧАЦУ
Верни народ парохије брестовачко-грачачке у Бачком Грачацу из године у годину свечано и молитвено прославља своју сеоску славу, празник Светог Пророка Илије. У центру села, испред Часног Крста Господњег, служено је вечерње богослужење, освештано славско кољиво и пререзан славски колач.
После вечерње службе, Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј обратио се бираним речима верном народу упитивши им речи поуке и честитајући сеоску славу.
Плац за изградњу светог храма даровала је Земљорадничка задруга Агролика из Бачког Грачаца, а Бискупија суботичка уступила је зграду жупног уреда за потребе овдашње парохије.
Овогодишњи кум господин Милан Ћук предаво је кумство госпођици Душанки Богуновић.
У организацији Месне заједнице Бачки Грачац приређена је славска трпеза, приређена бројна спортска такмичења и богат културно- уметнички програм у оквиру манифестације Илинданске свечаности 2011. године.
ИЛИНДАН У КОЛУТУ
На дан Светога прoрока Илије, 2. августа 2011. године, у селу Колуту код Сомбора, Његово Преосвештенство Епископ јегарски др Порфирије осветио је земљиште за будући храм Светог Пророка Илије.
После освећења земљишта, Епископ Порфирије пререзао је славски колач и одржао пригодну беседу. У овом величанственом догађају учествовало је многобројно свештенство, хорови светогеоргијевског храма у Сомбору „Свети Цар Константин и Царица Јелена“, дечији хор, као и велики број вернога народа из Колута и околних места.
Послушајте беседу Преосвећеног Владике Порфирија...
Послушајте беседу Преосвећеног Владике Порфирија...
Земљиште за изградњу светог храма Пророка Илије приложила је породица Галовић из Сомбора. Овогодишњи кумови славе били су Ђуро, Благица и Бојана Миљуш. Цео овај догађај марљивим трудом и залагањем испратили су представници Месне заједнице Колут као и представници Грађевинског одбора за изградњу храма на челу са господином Милетом Илићем из Колута. Домаћин славе био је надлежни парох презвитер Бранислав Шијачић, парох светогеоргијевског храма из Сомбора.
Медијски спонзор овог свечаног догађаја била је РТВ „Среће“ из Сомбора.
субота, 30. јул 2011.
СЛАВА ПАРАКЛИСА У БИЛИЋУ КОД СОМБОРА
Православни житељи салашарског насеља Билић, које се налази недалеко од Сомбора, прославили су, у суботу 30. јула текуће године, своју храмовну славу - Празник Свете Великомученице Марине. Празновање је отпочело свечаном вечерњом службом коју је служио презвитер Бранислав Шијачић, парох сомборски. Литургијским слављем началствовао је презвитер Бранислав Шијачић, уз саслужење ђакона Младена Глушца. После свете Литургије пререзан је славски колач и освећено славско кољиво. Овогодишњи кум био је господин Благоје Сечујски са породицом.
четвртак, 14. јул 2011.
СЛАВА ЦРКВЕ СВЕТИХ АПОСТОЛА У АПАТИНУ
Празник Сабора Светих Апостола у Апатину прослављен је празничним бденијем и светом Литургијом коју је служио протонамесник Драган Штевић, уз саслужење презвитера Синише Тривића и ђакона Младена Глушца.
Прослава престолног празника апатинског храма настављена је вечерњим богослужењем на којем је пререзан славски колач и благосиљано кољиво. Молитвеним сабрањем началствовао је презвитер Саво Николић, архијерејски намесник сомборски, уз саслужење протонамесника Срђана Перића, протонамесника Предрага Толимира, протонамесника Александра Лазића, протонамесника Гордана Увалина и презвитера Срђана Нешића. Залог славског колача предан је новоизабраном куму господину Милану Гутићу.
уторак, 12. јул 2011.
ПЕТРОВДАН У БАЧКОМ БРЕСТОВЦУ
Славље у парохији бачкобрестовачкој почело је празничним бденијем којим је началствовао протонамесник Александар Лазић. Свету Литургију служио је презвитер Саво Николић, архијерејски намесник сомборски, уз саслужење надлежног пароха, протонамесника Предрага М. Толимира и ђакона Младена Глушца.
Овогодишњи славски кумови, Благоја и Нада Багић, кумство за наредну годину предали су Јовану и Зорки Драгаш из Бачког Брестовца. У организацији КУД-а Никола Тесла припремљен је културно-уметнички програм, а Месна заједница Бачки Брестовац организовала је ликовну колонију, спортска и друга такмичења и манифестацију Дани Бачког Брестовца - Петровданске Свечаности 2011. године.
четвртак, 30. јун 2011.
ВИДОВДАНСКИ САБОР У СОМБОРУ
Током три дана, од 27. до 29. јуна, у Сомбору је одржан „Видовдански сабор“ у организацији Одбора за изградњу безданске цркве Лазарице, Завичајног удружења Срба „Коријени“, Кола српских сестара - Сомбор, Друштва српско-руског пријатељства, Завичајног удружења „Барања“ и Градског народног оркестра «Споменар».
Другог дана, на Видовдан, у Бездану су освештани колач и кољиво у порти храма Светог Великомученика Кнеза Лазара. Овогодишњи кум храмовне славе је господин Милан Брдар. Пред учесницима овог молитвеног славља песник Мићо Јелић-Грновић одржао је Видовданску беседу, а свечаност је настављена пригодним културно-уметничким програмом. Ове године сомборски бициклисти успешно су организовали ходочашће у славу Божју од храма Светог Великомученика Георгија у Сомбору до Безданске Лазарице.Трећега дана видовданских свечаности, 29. јуна, у Бездану је одржан први песнички сусрет у целости посвећен Дунаву. Тиме је у оквиру ове манифестације посвећене Лазарици Безданској, храму у настајању истовремено обележен Дан Дунава као европске реке.
Уводно слово о манифестацији одржао је Мирко Стригић, председник Црквеног одбора за изградњу храма, а потом су своје стихове казивали Мићо Јелић-Грновић, песник и позоришни делатник са Баније који након изгона живи и ствара у Владимирцима, потом Стојан Бербер, песник и прозни писац и Давид Кецман - Дако, песник, приповедач и књижевни критичар из Сомбора. Замисао организатора и учесника Првог видовданског песничког бденија је да наредних година ова манифестација буде једно од најзначајнијих културних збивања у Србији, а у склопу свих манифестација посвећених Видовдану.
Уводно слово о манифестацији одржао је Мирко Стригић, председник Црквеног одбора за изградњу храма, а потом су своје стихове казивали Мићо Јелић-Грновић, песник и позоришни делатник са Баније који након изгона живи и ствара у Владимирцима, потом Стојан Бербер, песник и прозни писац и Давид Кецман - Дако, песник, приповедач и књижевни критичар из Сомбора. Замисао организатора и учесника Првог видовданског песничког бденија је да наредних година ова манифестација буде једно од најзначајнијих културних збивања у Србији, а у склопу свих манифестација посвећених Видовдану.
недеља, 12. јун 2011.
ПРОСЛАВА ПЕДЕСЕТНИЦЕ У ЧОНОПЉИ
Прослава празника Педесетнице – Силаска Духа Светог на Апостоле у цркви Свете Тројице у Чонопљи отпочела је празничним бденијем.
Литургијском прославом престолног празника цркве Свете Тројице у Чонопљи началствовао је протонамесник Милош Јевросимов.
После чина благосиљања славског колача и жита, сабранима се надахнутом беседом обратио презвитер Саво Николић, архијерејски намесник сомборски. Кум овогодишње храмовне славе господин Игор Софрић, који је храму у Чонопљи даривао кадионицу, предао је кумство господину Јови Бошњаку.
У организацији својих вероучитеља, Сенке Мишчевић и Владе Ђурковића, деца која похађају веронауку приредила су културно-уметнички програм у славу Свете Тројице.
Погледајте галерију фотографија...
понедељак, 6. јун 2011.
ДРУГА СМОТРА ЦРКВЕНИХ ХОРОВА ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ
Следећег дана, у суботу 04. јуна у храму Св. Великомученика Георгија у Сомбору одржана је друга по реду Смотра црквених хорова Епархије бачке, овог пута поводом 250 година од изградње храма Св. Великомученика Георгија. На смотри су учествовали:
- Дечија појачка група при храму Св. Великомученика Георгија у Сомбору, коју води Влада Ђурковић,
- Византијска певница при храму Рођења Св. Јована Претече у Сомбору, коју води презвитер Срђан Нешић,
- Црквени хор Светог Јована Крститеља из Бачке Паланке, којим диригује Снежана Жујић,
- Црквени хор Светог Романа Мелода из Суботице, којим диригује Драгана Николић и
- Црквени хор Светих Цара Костантина и Царице Јелене, којим диригује Милан Радишић.
Смотра је отпочела Вечерњом службом коју су здружено по први пут отпојали сви учесници смотре, преко 80 хорских певача, а настављена је наизменичним представљањем хорова. На програму су била дела српске, руске, и грчке православне музике кроз векове од византијског периода до савремених композитора.
На крају смотре се архијерејски намесник сомборски, презвитер Саво Николић захвалио гостима и нагласио да овакви догађаји имају за циљ да нас утврде у вери, укрепе молитвено и да нам дају саборне снаге да увек будемо сведоци Васкрсења Христовога и апостоли његове љубави.
Преузмите аудио запис са Смотре...
У нади да ће се и у будућности хорови састајати на овом месту, учесници су смотру завршили заједничким појањем "Многаја љета". Славље је настављено уз послужење и братско натпевавање хорова у свечаној сали црквене општине.
Погледајте галерију светлописа са Смотре...
аутор: Мирослав Марковић, Бачка Паланка
Преузмите аудио запис са Смотре...
У нади да ће се и у будућности хорови састајати на овом месту, учесници су смотру завршили заједничким појањем "Многаја љета". Славље је настављено уз послужење и братско натпевавање хорова у свечаној сали црквене општине.
Погледајте галерију светлописа са Смотре...
аутор: Мирослав Марковић, Бачка Паланка
субота, 4. јун 2011.
Крст Светог Краља Јована Владимира
О чувеном Крсту Св. Јована Владимира, сведочи још у другој половини 19. века, руски конзул у Скадру, Иван С. Јастребов:
"Знаменити крст, који Мркојевићи носе на гору Румију, где је црква Свете Тројице, дарован је био краљу Владимиру од краља бугарскога Владислава, његовог шурака, на коме се овај заклео, да му неће бити никаквог зла од њега. Пошто су се Крајињани потурчили, Мркојевићи су отели овај крст, што је озлоједило Крајињане. Због тога дуго су они радили да одузму од Мркојевића крст кад су и ови ишли на Румију, и за то су свагда били наоружани, али им то није испало за руком, и престали су са свим ићи на ту светковину. А Мркојевићи су дуго одлазили на Румију са овим крстом, премда су се и они потурчили. Сад пак слабо учествују с Хришћанима на овој светковини. Како му драго, прастари крст је сачуван, и находи се код Ђурe Илића Андровића у селу Микулићима. Колико се штује овај крст, може се судити по овоме. Турци, кад га дижу, зборе овако: "Крст се диже, Бог се моли, Господи помилуј!"
Крст Светог Јована Владимира, онај исти Крст који је Светом краљу послао вероломни Владислав да би га на превару намамио и убио, и дан данас се чува у часној породици Андровића из села Микулићи подно планине Румије, који га сваке године на Тројчиндан износе на врх те планине у свечаном ходочашћу, које траје вековима, а у коме због великог поштовања према Светом Краљу и овој знаменитој светињи његовој учествују и мештани римокатоличке и мухамеданске вере. Ове године, први пут после 1571.г. када су турски освајачи срушили цркву Свете Тројице на врху Румије, Андровићи су дошавши на врх планине, Крст Светог Јована Владимира унели у нову цркву Свете Тројице, ону цркву која се вековима чекала и за коју је вековима предсказивано да ће на врх Румије долетети с неба, што се 2005. године и обистинило на радост Барана и васколиког Православља!
"Знаменити крст, који Мркојевићи носе на гору Румију, где је црква Свете Тројице, дарован је био краљу Владимиру од краља бугарскога Владислава, његовог шурака, на коме се овај заклео, да му неће бити никаквог зла од њега. Пошто су се Крајињани потурчили, Мркојевићи су отели овај крст, што је озлоједило Крајињане. Због тога дуго су они радили да одузму од Мркојевића крст кад су и ови ишли на Румију, и за то су свагда били наоружани, али им то није испало за руком, и престали су са свим ићи на ту светковину. А Мркојевићи су дуго одлазили на Румију са овим крстом, премда су се и они потурчили. Сад пак слабо учествују с Хришћанима на овој светковини. Како му драго, прастари крст је сачуван, и находи се код Ђурe Илића Андровића у селу Микулићима. Колико се штује овај крст, може се судити по овоме. Турци, кад га дижу, зборе овако: "Крст се диже, Бог се моли, Господи помилуј!"Крст Светог Јована Владимира, онај исти Крст који је Светом краљу послао вероломни Владислав да би га на превару намамио и убио, и дан данас се чува у часној породици Андровића из села Микулићи подно планине Румије, који га сваке године на Тројчиндан износе на врх те планине у свечаном ходочашћу, које траје вековима, а у коме због великог поштовања према Светом Краљу и овој знаменитој светињи његовој учествују и мештани римокатоличке и мухамеданске вере. Ове године, први пут после 1571.г. када су турски освајачи срушили цркву Свете Тројице на врху Румије, Андровићи су дошавши на врх планине, Крст Светог Јована Владимира унели у нову цркву Свете Тројице, ону цркву која се вековима чекала и за коју је вековима предсказивано да ће на врх Румије долетети с неба, што се 2005. године и обистинило на радост Барана и васколиког Православља!
СВЕТИ ЈОВАН ОТ ЕЛБАСАН
четвртак, 2. јун 2011.
О, ИМА ЛИ КАКВА ЛАСТАВИЦА, КОЈА ЋЕ НАС ПОВЕСТИ У ТОПЛИЈИ ПРЕДЕО?
Кад ластама понестане хране и кад се студ приближи, оне се онда крећу у топле пределе, у пределе обилне сунцем и храном. Напред лети једна ласта просецајући ваздух и отварајући пут, а њој следи остало јато.
Ви се досећате, да ја под том спасоносном Ластавицом мислим на вазнесеног Господа Исуса Христа. Није ли Он сам за Себе казао, да је он почетак, почетак и пут? И није ли Он сам рекао Својим апостолима: Jа идем да вам приправим место, и узећу вас к себи (Јов. 14, 2-3)? И није ли им још пре тога рекао: И кад ја будем подигнут од земље све ћу привући к себи (12, 32)? То што је Он рекао, почело се испуњавати одмах после неколико недеља, и продужило се испуњавати до дана данашњега, и испуњаваће се до краја времена. То јест, будући почетак првом створењу света, Он је постао почетак и другом стварању или благодатном обновљењу старе твари. Грех је саломио крила Адаму и целом Адамовом потомству, те су сви отпали од Бога, удаљили се и слепили се с прашином, од које им је тело било створено. Христос је као Нови Адам, први човек, Првенац међу људима, који је с духовним крилима узнео се на небо, ка Престолу вечне славе и силе, пропутивши тако пут ка небу и отворивши све капије неба Својим духовно окрилаћеним следбеницима. Као орао што пропућује пут орлићима својим. Као ластавица што иде напред, указујући јату пут и сламајући тешки отпор ваздуха.
Ко би ми дао крила као у голуба? Одлетео бих и починуо! Узвикивао је жалостиво пророк пре Христа (Пс. 55, 6). Зашто? Он сам објашњава: срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни спопаде ме. Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме. Такво ужасно осећање страха смртнога и језа битисања у пределима овога живота морало је као тешка мора притискивати сав разумни и поштени свет пре Христа. Ко би ми дао крила, да одлетим из овог живота? Морала се запитати многа благородна и осетљива душа.
Но куда да одлетиш, грешна душо људска? Да ли се још као кроз сан сећаш оног топлог и светлог предела, из кога си протерана?
Гле, капије су за тобом затворене, и херувим с пламеним мачем постављен је да ти забрани приступ.
Гле, грех ти је саломио крила, не птичија него божанска, и притиснуо те тврдо за земљу!
Треба неко ко ће те прво ослободити од терета греха, ко ће те опрати и усправити.
Па онда треба ти неко ко ће ти усадити и однеговати нова крила, да би могла полетети.
Па ти треба неко, врло моћан, коме се и херувим с пламеним мачем уклања с пута, да ти пропути до твоје светле домовине.Па ти, најзад, треба неко, ко ће умилостивити увређенога Творца, да те поново прими у пределе бесмртне државе Своје.
Тај неко није био познат прехришћанском свету. Он се јавио као Господ и Спаситељ твој, Исус Христос Син Бога живога. Из љубави према теби Он је пригнуо небо к земљи и спустио се на земљу, обукао се у тело, постао сужањ ради тебе сужне, претрпео зној и мраз, поднео глад и жеђ, открио Своје лице да буде попљувано и предао Своје тело, да буде клинцима на Крст приковано, легао у гроб као мртав, спустио се у ад да разори једну гору тамницу од овог живота, која је теби била намењена по растанку са телом - и све то да би тебе опрао од блата греховног и усправио те; потом је васкрсао из гроба, да теби тиме усади крила за летење к небу, и најзад вазнео се на небо, да теби отвори пут и привуче те у ангелско обиталиште.
Ти не мораш сад, дакле, да уздишеш у страху, трепету и грози као цар Давид, нити да желиш крила као у голуба, јер се јавио Орао, који је показао и просекао пут. Ти треба само да негујеш духовна крила, која су ти крштењем дата у име Његово, и да свом силом пожелиш, да се уздигнеш тамо где се Он уздигао. Он је урадио за твоје спасење деведесет и девет процената онога што је требало урадити; зар се нећеш ти потрудити да урадиш онај један преостали процент на твом сопственом спасењу, и то после тога када ти се тако обилно допусти улазак у вечно царство Господа нашега и Спаса Исуса Христа (II Петр. 1,11)?
Свети Николај Српски
среда, 1. јун 2011.
ТРИБИНА О ШТЕТНОМ УТИЦАЈУ ДРОГЕ
У уторак, 29. маја 2011. године, са почетком у 12 часова, у Народном позоришту у Сомбору, на иницијативу Окружног одбора за борбу против дрогâ и протонамесника Милоша Јевросимова, а по благослову Његовог Преосвештенства Епископа јегарског Господина Порфирија, одржано је предавање о штетности дроге.
На трибини су учествовали:
- господин Стаменко Божић, васпитач из "Земље живих", као и штићеници ове установе, Урош Бига и Милош Петровић,
- жупник Маринко Стантић, оснивач "Хосане" из Новог Жедника, и штићеници Игор Тот Хоргоши и Андраш Шкофљанец.
Штићеници из обе заједнице су дали своја сведочанства и оставили снажан утисак на присутне.
У наставку програма, Николина Стригић и Немања Лековић, ученици трећег разреда Гимназије Вељко Петровић из Сомбора, читали су јеванђелску повест о блудном сину и поуку "О чистоти душе", Светог Владике Николаја.
На крају је приказан филм "Нана", дело ученикâ Техничке школе из Апатина, који на потресан начин сведочи о смртној опасности употребе дроге.
У наставку програма, Николина Стригић и Немања Лековић, ученици трећег разреда Гимназије Вељко Петровић из Сомбора, читали су јеванђелску повест о блудном сину и поуку "О чистоти душе", Светог Владике Николаја.
На крају је приказан филм "Нана", дело ученикâ Техничке школе из Апатина, који на потресан начин сведочи о смртној опасности употребе дроге.
понедељак, 30. мај 2011.
ПОЗНАВАЊЕ ПРАВОСЛАВНОГ КАТИХИЗИСА
У суботу 28. маја, на празник Светог Пахомија, у Сомбору је одржано друго такмичење у познавању православног катихизиса. Такмичење је организовала Дечија појачка група при храму светог Георгија у сарадњи са Основном школом „Никола Вукићевић“ а под називом „250 година храм Светог великомученика Георгија у Сомбору и Свете Тајне“. Решавајући тест знања из православног катихизиса, такмичило се око 40 основношколаца из Сомбора у три категорије: млађи, средњи и старији узраст.
Ђаци који су освојили неко од прва три места добили су дипломе, монографију о Светођурђевском храму у Сомбору, ЦД „Појте, Богу нашему, појте“ и икону.
У категорији млађег основношколског узраста прво место је освојила Андреја Шнајдеров, ученица другог разреда.
У категорији средњег основношколског узраста прво место је освојила Анастасија Недељков, ученица четвртог разреда.
У категорији старијег основношколског узраста прво место је освојио Милош Михаиловић, ученик шестог разреда.
Ученике су бодрили њихови вероучитељи, који су их и припремали за ово такмичење: Марина Чернуш, Зорица Панић, Ана Мирковић и Влада Ђурковић.
Погледајте галерију светлописа:
У категорији млађег основношколског узраста прво место је освојила Андреја Шнајдеров, ученица другог разреда.
У категорији средњег основношколског узраста прво место је освојила Анастасија Недељков, ученица четвртог разреда.
У категорији старијег основношколског узраста прво место је освојио Милош Михаиловић, ученик шестог разреда.
 |
| Преузмите појединачне фотогалерије... |
недеља, 29. мај 2011.
СВЕТИ НОВОМУЧЕНИК ВУКАШИН
На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 1998. године, Вукашин из Клепаца, као исповедник, унет је у Именослов Српске Православне Цркве. Датум празновања је 16. мај по јулијанском календару.
ВУКАШИН МАНДРАПА
(рођен 189? у Клепцима, убијен 1942.у Јасеновцу)
Када је 1941. г. дошла усташка злочиначка НДХ, Вукашин, који је до тада често виђан у Старој Српској цркви Св. Арханђела у Сарајеву, склонио се у своје село, али су хрватске усташе римокатолици и тамо дошли, побили му све у његовој и другим кућама у Клепцима и суседним Пребиловцима, као и многе друге Србе у долини Неретве и по скоро читавој Херцеговини, и тада буде ухваћен и Вукашин. Кажу да је био на "неким шумским радовима", али изгледа да се био склонио "у шуму", тј. у неки од збегова Српског народа, где су се прогоњени и убијани Срби склањали да би сачували голи живот.
Из родне му Херцеговине одведен је у Сарајево, а одатле 1942. године депортован у злогласни логор Јасеновац, заједно са многим другим православним Србима. У Јасеновцу је Старац Вукашин (иако није био много стар, но је кријући се по шуми сав био зарастао у већ проседу браду), јануара 1943. године, погубљен од усташког кољача Жила Фригановића и то страдање је описао доктор Недо Зец, такође један од преживелих Јасеновачких логораша, под насловом Само ти, дете, ради свој посао.Усташки зликовац Фригановић, видећи Вукашина, постаријег сељака, како спокојна лица и с неким недокучивим миром на лицу посматра страшно клање своје Православне сабраће, доведе га преко реда пред ископану јаму, где су од раног јутра клали и бацали невине жртве, те решен да му разбије тај мир и спокојство, затражи од њега да викне „Живео Павелић". Како Свети Вукашин није ништа одговарао, него је само мирно и спокојно ћутао, убица му је ножем сјекао једно по једно ухо и нос.
Када му је мучитељ запретио да ће му и срце из груди извадити, ако не викне похвалу Павелићу (који је, као поглавник злочиначке "Независне Државе Хрватске", тада спроводио страховит прогон и затирање Православних Срба свуда у Хрватској и Босни и Херцеговини), блажени Мученик Вукашин је, мирно погледавши у мучитеља и кроз њега у Божју неизмер ност, полако и разговетно рекао:„Ради ти, дијете, свој посао!" Овај одговор и зрачећи небески мир са већ крвљу покропљеног лица Светог Новомученика разбеснео је убицу, па му је у бесу ископао очи, исјекао срце, преклао му грло од уха до уха, и онда га ногама сјурио у јаму. Мучитељ убица је затим полудио, и ово је све испричао у логорској амбуланти доктору Неду Зецу, који је ово касније и записао, и објављено је у збиркама сведочења преживелих логораша из Јасеновца.Светог Мученика Вукашина сав народ српски поштује као Новомученика. Његова фреска поодавно је насликана у Ман. Св. Арханђела Гаврила у Земуну, и такође у скиту Јован-До код Острога, а свети лик му је насликан и међу Светитељима Захумско-Херцеговачке Епархије, коју је за прославу њене 780-годишњице урадио иконописац Александар Живадиновић (студент Академије СПЦ за конзервацију и обнову). На Св. Апостола и Јеванђелиста Јована Св. Архијерејски Сабор наше Цркве свечано је прославио СВЕТОГ ВУКАШИНА заједно са бројним другим новим Свештено-мученицима и Мученицима и у календар Светих Православне Цркве унео.
У Манастиру Тврдошу насликана је икона Св. Вукашина и спеван му је Тропар.
Тропар Cветом Новомученику Вукашину Јасеновачком, глас 8
Вукашине Херцеговче,
Нови Српски Страстотерпче,
Христа ради Ти пострада
у логору Јасеновац.
Када Те мучитељ ножем клаше,
Ти њему кротко говораше
„Само ти дијете ради свој пocao",
јер нама је Христос живот вјечни дао.
Њега моли, Мучениче, као Спаса свију,
да спасе и род наш Православни.
СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ТЕОДОР ВРШАЧКИ
Свети свештеномученик Теодор, Eпископ вршачки. Епископ Теодор се 1594. године нашао на челу устаника у Банату. Устаници су на заставама имали лик светога Саве. Темишварски паша ухвати у Вршцу владику Теодора и живог га одере. Исте године донете су мошти светог Саве из манастира Милешеве и спаљене на Врачару.
петак, 27. мај 2011.
ИЗВЕШТАЈ СА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве завршио је 26. маја редовно заседање. Преостала је само једна седница која ће бити одржана у петак ујутро 27. маја на којој ће бити усвојен записник. То је представницима медија у Патријаршији саопштио Његово Преосвештенство Епископ бачки Иринеј.
Сабор је одлучивао о предстојећој прослави 1700. годишњице Миланског едикта која ће 2013. године бити обележена у Нишу.
Поред тога, како је саопштио Епископ Иринеј, донесене су и важне кадровске одлуке. На чело Епархије нишке долази Његово Преосвештенство викарни Епископ диоклијски Јован (Пурић), на трон новоформиране Епархије крушевачке сешће нови Епископ, досадашњи јерођакон Давид (Перовић), доцент Богословског факултета.
Две новоосноване Епархије у свету добиле су администраторе. Администратор Епархије за Јужну и Средњу Америку, са сједиштем у Буеонос Ајресу, биће Његово Високопреосвештенство Епископ Црногорско – приморски Амфилохије, док ће Епархијом за Аустрију и Швајцарску, са седиштем у Бечу, администрирати Епископ бачки Иринеј.
Делиће се на три дела и Архиепископија београдско–карловачка, а у том послу Патријарху Иринеју помагаће, поред Епископа Атанасија (Раките) још два нова викарна Епископа. Протосинђел Јован (Ћулибрк), носиће титулу Епископа липљанског и Патријарха ће заступати у Манастиру Пећка Патријаршија, док ће други викарни владика бити Андреј (Ћилерџић), досадашњи сабрат Манастира Ковиља, који ће носити титулу Епископа ремизијанијског. Митрополиту дабробосанском Николају, у вођењу митрополије помагаће Епископ захумско – херцеговачки Григорије.
Изабран је и нови Синод Српске Православне Цркве, кога, на предлог Патријарха Иринеја, чине Епископ сремски Василије, Епископ шумадијски Јован и Епископ будимљанско – никшићки Јоаникије. Из старог састава Синода реизабран је Епископ Бачки Иринеј.
Извор: Светигора
Васкрсењем својим Он их осуђује на бесмртност
"Васкрсењем својим Он их осуђује на бесмртност" - Свети Јустин Ћелијски
Богочовечанско тело Господа Христа коме је сам Он бесмртна Глава јесте пуноћа која све испуњава у свему. Сви чланови Цркве Божије сачињавају једну тајанствену недељиву органску целину. Зато Црква никада не умире, нити је подложна смрти и веза која постоји између земаљских и преминулих чланова њених увек је жива и непрекидна.
Веза коју је још за живота овоземаљског, молитвеношћу и ревношћу својом, васпоставио са Небом Авва Јустин Ћелијски, нашла је и званичну потврду на априлско-мајском заседању 2010. године на Светом Архијерејском Сабору СПЦ. Свети Архијерејски Сабор унео је у Диптихе Светих Православне Цркве име Светог Јустина Ћелијског, који се још за живота посветио и својим благодатно-врлинским живљењем на земљи постигао еванђелско савршенство душе.
Данас слушамо његову најпознатију беседу изговорену 1966. године:
среда, 25. мај 2011.
СВЕТИ КИРИЛО И МЕТОДИЈЕ
У једној од црквених песама о похвали свете браће Ћирила и Методија која је отпевана на овом вечерњем молитвеном скупу, црквени песник испољава читаво одушевљење побожности са неколико речи: „Са каквим похвалним венцима да овенчамо богомудре учитеље, који светлошћу Јеванђеља просветише словенске народе, који су се налазили у тами незнања и сенци смртној."
Црквени песник изражава одушевљење целе Цркве које ствара сјајни лик тих предивних Божјих људи и просветитеља словенских и не зна каквим би песмама достојније и заслужније похвалио успомену, подвиг и дело њихово. И стварно, човек је слаб да испева достојно славословље њиховом подвигу у вери и светости, служећи Богу и људима преданом и пожртвовaном љубављу по примеру великог Пастира наших душа Исуса Христа и свих Његових изабраних ученика. Човек је слаб да речима изрази њихово велико дело које они започеше, а оно се многоструко оплоди и оплођава, јер они са савршеном преданошћу унесоше у њега свој дух, који помоћу Духа Божјег постаде животворна сила у браздама народне душе, да би се и овде испуниле речи Исусове: „Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди" (Јов. 12, 24).
Ко је послао Свете Кирила и Методија у централну Европу?
Одговор на ово питање ће нам умногоме помоћи да боље схватимо: 1. однос свете браће Кирила и Методија и патријарха Фотија; 2. однос свете браће и Рима и 3. циљ њихове мисије. Следујући најважнијим изворима којима располажемо - житијима Св. Кирила и Методија на црквенословенском језику - њихова мисија је текла на следећи начин: моравски кнез Растислав је византијском цару Михаилу III послао своје изасланике са следећом молбом: „Господару, пошаљи нам неког епископа и учитеља; јер ти ваистину увек шириш добри закон по свим земљама".
Цар је затим сазвао Сабор, позвао два брата и поверио им овај задатак, што значи да сам цар беше покретач њихове мисије. Међутим, не би било исправно да се на основу претходно реченог закључи да је, у складу са византијским схватањем, циљ њиховог задатка био чисто политички. На првом месту, цар је одреаговао јер је Растислав њему упутио свој захтев. Поред тога, ово питање се тицало и његове регије, будући да је његова дужност била да, као „апостол међу царевима", шаље мисионаре у друге крајеве ради ширења хришћанске вере. Штавише, оваква мисија је захтевала договоре на државном нивоу и знатне финансијске издатке..."
Из текста можемо извести следеће закључке:
1. патријарх Фотије и цар су заједно послали двојицу браће у Европу, при чему их је свети Фотије опремио свим потребним богословским и верским материјалом, а цар Михаило III им је гарантовао политичку и материјалну заштиту;
2. мисија Свете Браће је имала и верске и културне циљеве.
Панајотис Христу, Превод са енглеског језика Сестринство Тројеручице, Шибеник
понедељак, 23. мај 2011.
ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ НИКОЛАЈА МИРЛИКИЈСКОГ
9. мај по јулијанском / 22. мај по грегоријанском
Овај славни светитељ, милостив, мудар и неустрашив свештеник, провео је свој век као анђео Божји. За живота су га већ сматрали светитељем и призивали у помоћ коју је он несебично пружао.
Замонашио се у манастиру “Нови Сион”. Касније је изабран за архиепископа града Мира у Ликији. У том граду налазиле су се његове мошти од 343. године када се упокојио, па све до 1087. године.
Те године је, у време цара Алексија Комнена и Патријарха Граматика, тело светог Николаја пренето из Мира ликијског у град Бари у Италији. То је било време најезде муслимана на Ликију. Светитељ се у сну јавио неком часном свештенику и наредио да му се мошти пренесу у Бари, који је у то време био православни и под православним патријархом.
При преносу светитељевих моштију десила су се многа чудеса, а овог дана се спомиње како је свети Никола повратио вид слепом српском краљу Стефану Дечанском.
ХРАМОВНА СЛАВА У БОГОЈЕВУ
Храмовна слава у Богојеву свечано је прослављена служењем вечерњег богослужења које је служио архијерејски намесник сомборски презвитер Саво Николић, уз саслужење протонамесника Предрага Толимира, пароха брестовачког и надлежног пароха протонамесника Александра Лазића.
Славски колач и кољиво припремио је овогодишњи кум Војо Познановић, а за следећу годину кумство је преузео његов син Горан Познановић.
ПРАЗНИЧНО СЛАВЉЕ У СТАНИШИЋУ И РИЂИЦИ
Прослава Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског Чудотворца у Станишићу и Риђици. Свету Литургију је служио презвитер Миленко Јеловац, уз саслужење презвитера Славољуба Лугоњића. После свете Литургије и трократног опхода око цркве, благословено је кољиво и пререзан колач које припремила породица Ђурић.
У Риђици је служено вечерње и пререзан славски колач, принос породице Шапоња.
Погледајте све фотографије са славе...
ХРАМОВНА СЛАВА У СИВЦУ
На сам дан празника, литургијским сабрањем мноштва верних у Светониколајевском храму у Сивцу началствовао је презвитер Саво Николић, архијерејски намесник сомборски уз саслужење протојереја ставрофора Радослава Живанова, пензионисаног свештеника бачкопаланачког, и протонамесника Жарка Благојевића, пароха сивачког. После Свете Литургије и трократног опхода око цркве приређена је трпеза љубави.
После вечерњег богослужења у којем су учествовали презвитери протојереј-ставрофор Радослав Живанов, Милош Јевросимов из Кљајићева, Радоје Марковић из Горњег Ковиља, Радивој Веселиновић из Куле, Бранислав Шијачић, Брана Влајковић и ђакон Младен Глушац из Сомбора, пререзан је славски колач и освећено жито.
Овогодишњи кумови Милош и Сандра Голубовић предали су залог славског колача новој куми Бијелој Вуксановић из Сивца. Породица Голубовић је храму даривала комплетну свештеничку одежду и приредила славску вечеру за званице.
 |
| Преузмите појединачне фотографије... |
Погледајте пројекцију комплетног албума:
О ХРАМУ:
Свети храм је посвећен Преносу моштију светог оца Николаја. Саграђен је 1872. године. Предузимач радова је био Карло Гверер из Сомбора. Након његове смрти, његов рад наставља Јован Шмаус из Апатина. Иконостас је из 1820. године и пренет је из четврте по реду сивачке цркве, а радио га је Павел Ђурковић родом из Баје. Генерално је обновљен 1971. године, када је урађена фасада и окречен споља. Осветио га је Епископ Герман Анђелић 7. октобра 1873. године. Парохија обухвата целу насељену површину Сивца.
Погледајте видео снимак са прошлогодишње славе:
Пријавите се на:
Постови (Atom)