Крст Светог Краља Јована Владимира

О чувеном Крсту Св. Јована Владимира, сведочи још у другој половини 19. века, руски конзул у Скадру, Иван С. Јастребов:

"Знаменити крст, који Мркојевићи носе на гору Румију, где је црква Свете Тројице, дарован је био краљу Владимиру од краља бугарскога Владислава, његовог шурака, на коме се овај заклео, да му неће бити никаквог зла од њега. Пошто су се Крајињани потурчили, Мркојевићи су отели овај крст, што је озлоједило Крајињане. Због тога дуго су они радили да одузму од Мркојевића крст кад су и ови ишли на Румију, и за то су свагда били наоружани, али им то није испало за руком, и престали су са свим ићи на ту светковину. А Мркојевићи су дуго одлазили на Румију са овим крстом, премда су се и они потурчили. Сад пак слабо учествују с Хришћанима на овој светковини. Како му драго, прастари крст је сачуван, и находи се код Ђурe Илића Андровића у селу Микулићима. Колико се штује овај крст, може се судити по овоме. Турци, кад га дижу, зборе овако: "Крст се диже, Бог се моли, Господи помилуј!"

Крст Светог Јована Владимира, онај исти Крст који је Светом краљу послао вероломни Владислав да би га на превару намамио и убио, и дан данас се чува у часној породици Андровића из села Микулићи подно планине Румије, који га сваке године на Тројчиндан износе на врх те планине у свечаном ходочашћу, које траје вековима, а у коме због великог поштовања према Светом Краљу и овој знаменитој светињи његовој учествују и мештани римокатоличке и мухамеданске вере. Ове године, први пут после 1571.г. када су турски освајачи срушили цркву Свете Тројице на врху Румије, Андровићи су дошавши на врх планине, Крст Светог Јована Владимира унели у нову цркву Свете Тројице, ону цркву која се вековима чекала и за коју је вековима предсказивано да ће на врх Румије долетети с неба, што се 2005. године и обистинило на радост Барана и васколиког Православља!