СТАТИЈЕ НА ВЕЛИКИ ПЕТАК

Из прве статије
Тебе, Живот, положише угроб, Христе, и ужаснуше се војске анђелске, славећи Твоје снисхођење.
О Животе, како умиреш, како и у гробу пребиваш, а рушиш царство смрти и подижеш мртве из ада!
Ти Који си поставио размере земље, пребиваш данас у малом гробу, Исусе Царе свих, и подижеш мртве из гробова.
Лепотом дивнији од свих људи мртав се чини ружан, Он Који је украсио природу сву.
О дивна чуда! О нових ствари! Онога Који ми даде дах, носе без даха! Рукама Га својим Јосиф сахрањује.
Као Светилник са светлошћу крије се сада Тело Божје под земљу као под грне, и растерује таму која је у аду.
О радости оне! О сладости многе! Којима се испуни ад, кад дубине мрачне обасја Он светлошћу.
О Божја Речи, о Радости моја! Како да издржим тродневно Ти погребење! Кида ми се срце материнско.
Ко ће ми дати воду и извор суза, вапијаше Богоневесна Девојка, да оплачем свога Исуса слаткога!
О горе и хумке, и људи безбројни, заплачите и све нека рида са мном, Матером Бога вашега.
Кад ћу Те угледати, Спасе, Светлост без времена, Радост и Сладост срца мојега! Дјева горко вапијаше.

Из друге статије
Достојно је величати Тебе Даваоца живота, Који простре руке на Крсту и разби моћ вражију.
Ходите, запојмо свештеним плачем Христу Који умре, као некад жене мироносице, да би смо с њима чули и (поздрав): ''Радуј се''!
Уплаши се Адам, кад ходаше Бог у Рају, али кад сиђе у ад, радује се онај који пре паде, а сад га Бог подиже.
Када Те, о Речи, Мати Твоја гледаше клинцима за Крст прикована, клинцима и стрелама горки јади пробадаху душу.
Усну Адам, али из ребра му смрт изиђе; и Ти сада усну, Речи Божја, али из ребара Својих точиш живот свету.
Ужасну се и помрачи светлост своју сунце, Светлости невидљива, кад виде, Христе мој, да гроб скрива Тебе без даха.

Из треће статије
Племена сва приносе песму погребењу Твоме, Христе мој!
О слађано Пролеће моје, слађано моје Чедо, куд оде Твоја лепота!
Превари се варалица (ђаво), преваренога (човека) избавља Премудрост Твоја, Боже мој.
Видело очију мојих, преслатко моје Чедо, како да Те гроб покрива сада!
Не ридај Мати, страдам зато да ослободим Адама и Еву.
Сине мој, славим Твоју неизмерну Љубав ради које тако страдам.