ВИДОВДАНСКИ САБОР У СОМБОРУ

У сомборском архијерејском намесништву свечано је обележен велики празник Видовдан литургијским сабрањима многобројног верног народа. У храму Светог Великомученика Георгија у Сомбору, после свете Литургије служен је парастос на којем су појали чланови Дечје појачке групе. У манастиру Светог Архиђакона Стефана, на светој Литиргији, освештан је славски колач и обележена слава сомборских пчелара. Празничну радост увеличао је својим појањем Црквени хор Свети Цар Константин и Царица Јелена.

Током три дана, од 27. до 29. јуна, у Сомбору је одржан „Видовдански сабор“ у организацији Одбора за изградњу безданске цркве Лазарице, Завичајног удружења Срба „Коријени“, Кола српских сестара - Сомбор, Друштва српско-руског пријатељства, Завичајног удружења „Барања“ и Градског народног оркестра «Споменар».

Првог дана, 27. јуна, у Српској читаоници, Сабор је отворен врло запаженим предавањем на тему „Завјет – Народност - Европа“ проф. др Жарка Видовића, историчара цивилизације. Свечаност је настављена у Народном позоришту у Сомбору, у коме је уприличена „Видовданска академија“ са богатим културно-уметничким програмом у коме су учествовали: црквени хорови, градске музичке етно групе, Градски народни оркестар „Споменар“, рецитатори, глумци и соло певачи. Награда за литерарни конкурс „Снага доброте“ ове године је додељена наставници Слободанки Попов из Гакова и ученицама: Миљани Радојчић, Тамари Матић и Тамари Борић.

Другог дана, на Видовдан, у Бездану су освештани колач и кољиво у порти храма Светог Великомученика Кнеза Лазара. Овогодишњи кум храмовне славе је господин Милан Брдар. Пред учесницима овог молитвеног славља песник Мићо Јелић-Грновић одржао је Видовданску беседу, а свечаност је настављена пригодним културно-уметничким програмом. Ове године сомборски бициклисти успешно су организовали ходочашће у славу Божју од храма Светог Великомученика Георгија у Сомбору до Безданске Лазарице.

Трећега дана видовданских свечаности, 29. јуна, у Бездану је одржан први песнички сусрет у целости посвећен Дунаву. Тиме је у оквиру ове манифестације посвећене Лазарици Безданској, храму у настајању истовремено обележен Дан Дунава као европске реке.

Уводно слово о манифестацији одржао је Мирко Стригић, председник Црквеног одбора за изградњу храма, а потом су своје стихове казивали Мићо Јелић-Грновић, песник и позоришни делатник са Баније који након изгона живи и ствара у Владимирцима, потом Стојан Бербер, песник и прозни писац и Давид Кецман - Дако, песник, приповедач и књижевни критичар из Сомбора. Замисао организатора и учесника Првог видовданског песничког бденија је да наредних година ова манифестација буде једно од најзначајнијих културних збивања у Србији, а у склопу свих манифестација посвећених Видовдану.

 

 ПОГЛЕДАЈТЕ СВЕТЛОПИСЕ СА ВИДОВДАНСКОГ САБОРА 2011...

ПРОСЛАВА ПЕДЕСЕТНИЦЕ У ЧОНОПЉИ

Прослава празника Педесетнице – Силаска Духа Светог на Апостоле у цркви Свете Тројице у Чонопљи отпочела је празничним бденијем.

Литургијском прославом престолног празника цркве Свете Тројице у Чонопљи началствовао је протонамесник Милош Јевросимов.

После чина благосиљања славског колача и жита, сабранима се надахнутом беседом обратио презвитер Саво Николић, архијерејски намесник сомборски. Кум овогодишње храмовне славе господин Игор Софрић, који је храму у Чонопљи даривао кадионицу, предао је кумство господину Јови Бошњаку.

У организацији својих вероучитеља, Сенке Мишчевић и Владе Ђурковића, деца која похађају веронауку приредила су културно-уметнички програм у славу Свете Тројице.

Погледајте галерију фотографија...

ДРУГА СМОТРА ЦРКВЕНИХ ХОРОВА ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ

На празник Светог цара Константина и царице Јелене, 3. јуна 2011. године, Црквени хор Свeтих Цара Константина и Царице Јелене из Сомбора прославио је литургијски своју крсну славу на којој је началствовао презвитер Бранислав Шијачић. После Свете Литургије, освештани су славски колач и жито и изабран је нови кум славе госпођа Вида Сотин.

Следећег дана, у суботу 04. јуна у храму Св. Великомученика Георгија у Сомбору одржана је друга по реду Смотра црквених хорова Епархије бачке, овог пута поводом 250 година од изградње храма Св. Великомученика Георгија. На смотри су учествовали:

• Дечија појачка група при храму Св. Великомученика Георгија у Сомбору, коју води Влада Ђурковић,
• Византијска певница при храму Рођења Св. Јована Претече у Сомбору, коју води презвитер Срђан Нешић,
• Црквени хор Светог Јована Крститеља из Бачке Паланке, којим диригује Снежана Жујић,
• Црквени хор Светог Романа Мелода из Суботице, којим диригује Драгана Николић и
• Црквени хор Светих Цара Костантина и Царице Јелене, којим диригује Милан Радишић.

Смотра је отпочела Вечерњом службом коју су здружено по први пут отпојали сви учесници смотре, преко 80 хорских певача, а настављена је наизменичним представљањем хорова. На програму су била дела српске, руске, и грчке православне музике кроз векове од византијског периода до савремених композитора. 

На крају смотре се архијерејски намесник сомборски, презвитер Саво Николић захвалио гостима и нагласио да овакви догађаји имају за циљ да нас утврде у вери, укрепе молитвено и да нам дају саборне снаге да увек будемо сведоци Васкрсења Христовога и апостоли његове љубави. 

Преузмите аудио запис са Смотре...

У нади да ће се и у будућности хорови састајати на овом месту, учесници су смотру завршили заједничким појањем "Многаја љета". Славље је настављено уз послужење и братско натпевавање хорова у свечаној сали црквене општине.

Погледајте галерију светлописа са Смотре...
аутор: Мирослав Марковић, Бачка Паланка

Крст Светог Краља Јована Владимира

О чувеном Крсту Св. Јована Владимира, сведочи још у другој половини 19. века, руски конзул у Скадру, Иван С. Јастребов:

"Знаменити крст, који Мркојевићи носе на гору Румију, где је црква Свете Тројице, дарован је био краљу Владимиру од краља бугарскога Владислава, његовог шурака, на коме се овај заклео, да му неће бити никаквог зла од њега. Пошто су се Крајињани потурчили, Мркојевићи су отели овај крст, што је озлоједило Крајињане. Због тога дуго су они радили да одузму од Мркојевића крст кад су и ови ишли на Румију, и за то су свагда били наоружани, али им то није испало за руком, и престали су са свим ићи на ту светковину. А Мркојевићи су дуго одлазили на Румију са овим крстом, премда су се и они потурчили. Сад пак слабо учествују с Хришћанима на овој светковини. Како му драго, прастари крст је сачуван, и находи се код Ђурe Илића Андровића у селу Микулићима. Колико се штује овај крст, може се судити по овоме. Турци, кад га дижу, зборе овако: "Крст се диже, Бог се моли, Господи помилуј!"

Крст Светог Јована Владимира, онај исти Крст који је Светом краљу послао вероломни Владислав да би га на превару намамио и убио, и дан данас се чува у часној породици Андровића из села Микулићи подно планине Румије, који га сваке године на Тројчиндан износе на врх те планине у свечаном ходочашћу, које траје вековима, а у коме због великог поштовања према Светом Краљу и овој знаменитој светињи његовој учествују и мештани римокатоличке и мухамеданске вере. Ове године, први пут после 1571.г. када су турски освајачи срушили цркву Свете Тројице на врху Румије, Андровићи су дошавши на врх планине, Крст Светог Јована Владимира унели у нову цркву Свете Тројице, ону цркву која се вековима чекала и за коју је вековима предсказивано да ће на врх Румије долетети с неба, што се 2005. године и обистинило на радост Барана и васколиког Православља!

СВЕТИ ЈОВАН ОТ ЕЛБАСАН

Свети мученик Јован Владимир, краљ српски. Беше од рода кнежевског из Захумља. Деда му се зваше Хвалимир, а отац Петрислав. Као владар мудар, милостив, кротак, девствен и храбар. Усрдно се Богу мољаше и драговољно цркве зидаше и помагаше. Али имађаше тешке борбе и изнутра и споља, изнутра са јеретицима и богумилима, а споља са завојевачима: царем Самуилом и царем Василијем. Самуило га преваром зароби и баци у тамницу. Када тамноваше, јави му се ангел Божји и предсказа му, да ће скоро бити ослобођен тамнице, али ипак да ће мученички скончати. Познавши га боље, Самуило га заволи и даде му своју кћер Косару за жену. Када умре Самуил, зацари се син његов Радомир. Но двојуродни брат Радомиров Владислав уби Радомира, па онда дозва на превару Владимира те и овога посече 1015. године. Мошти овога светог краља мученика почивају нетљене у његовом манастиру код Елбасана и на њима се кроз векове дешаваху, и дан дањи дешавају, многобројна чудеса. Код манастира Светог Наума, 1925. године подигнута је црква овоме крунисаном мученику као ктитору овога славног манастира.

О, ИМА ЛИ КАКВА ЛАСТАВИЦА, КОЈА ЋЕ НАС ПОВЕСТИ У ТОПЛИЈИ ПРЕДЕО?

Кад ластама понестане хране и кад се студ приближи, оне се онда крећу у топле пределе, у пределе обилне сунцем и храном. Напред лети једна ласта просецајући ваздух и отварајући пут, а њој следи остало јато.

Ви се досећате, да ја под том спасоносном Ластавицом мислим на вазнесеног Господа Исуса Христа. Није ли Он сам за Себе казао, да је он почетак, почетак и пут? И није ли Он сам рекао Својим апостолима: Jа идем да вам приправим место, и узећу вас к себи (Јов. 14, 2-3)? И није ли им још пре тога рекао: И кад ја будем подигнут од земље све ћу привући к себи (12, 32)? То што је Он рекао, почело се испуњавати одмах после неколико недеља, и продужило се испуњавати до дана данашњега, и испуњаваће се до краја времена. То јест, будући почетак првом створењу света, Он је постао почетак и другом стварању или благодатном обновљењу старе твари. Грех је саломио крила Адаму и целом Адамовом потомству, те су сви отпали од Бога, удаљили се и слепили се с прашином, од које им је тело било створено. Христос је као Нови Адам, први човек, Првенац међу људима, који је с духовним крилима узнео се на небо, ка Престолу вечне славе и силе, пропутивши тако пут ка небу и отворивши све капије неба Својим духовно окрилаћеним следбеницима. Као орао што пропућује пут орлићима својим. Као ластавица што иде напред, указујући јату пут и сламајући тешки отпор ваздуха.

Ко би ми дао крила као у голуба? Одлетео бих и починуо! Узвикивао је жалостиво пророк пре Христа (Пс. 55, 6). Зашто? Он сам објашњава: срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни спопаде ме. Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме. Такво ужасно осећање страха смртнога и језа битисања у пределима овога живота морало је као тешка мора притискивати сав разумни и поштени свет пре Христа. Ко би ми дао крила, да одлетим из овог живота? Морала се запитати многа благородна и осетљива душа.

Но куда да одлетиш, грешна душо људска? Да ли се још као кроз сан сећаш оног топлог и светлог предела, из кога си протерана? 

Гле, капије су за тобом затворене, и херувим с пламеним мачем постављен је да ти забрани приступ.

Гле, грех ти је саломио крила, не птичија него божанска, и притиснуо те тврдо за земљу!

Треба неко ко ће те прво ослободити од терета греха, ко ће те опрати и усправити.

Па онда треба ти неко ко ће ти усадити и однеговати нова крила, да би могла полетети.

Па ти треба неко, врло моћан, коме се и херувим с пламеним мачем уклања с пута, да ти пропути до твоје светле домовине.

Па ти, најзад, треба неко, ко ће умилостивити увређенога Творца, да те поново прими у пределе бесмртне државе Своје.

Тај неко није био познат прехришћанском свету. Он се јавио као Господ и Спаситељ твој, Исус Христос Син Бога живога. Из љубави према теби Он је пригнуо небо к земљи и спустио се на земљу, обукао се у тело, постао сужањ ради тебе сужне, претрпео зној и мраз, поднео глад и жеђ, открио Своје лице да буде попљувано и предао Своје тело, да буде клинцима на Крст приковано, легао у гроб као мртав, спустио се у ад да разори једну гору тамницу од овог живота, која је теби била намењена по растанку са телом - и све то да би тебе опрао од блата греховног и усправио те; потом је васкрсао из гроба, да теби тиме усади крила за летење к небу, и најзад вазнео се на небо, да теби отвори пут и привуче те у ангелско обиталиште.

Ти не мораш сад, дакле, да уздишеш у страху, трепету и грози као цар Давид, нити да желиш крила као у голуба, јер се јавио Орао, који је показао и просекао пут. Ти треба само да негујеш духовна крила, која су ти крштењем дата у име Његово, и да свом силом пожелиш, да се уздигнеш тамо где се Он уздигао. Он је урадио за твоје спасење деведесет и девет процената онога што је требало урадити; зар се нећеш ти потрудити да урадиш онај један преостали процент на твом сопственом спасењу, и то после тога када ти се тако обилно допусти улазак у вечно царство Господа нашега и Спаса Исуса Христа (II Петр. 1,11)?

Свети Николај Српски 

Прочитајте комплетан текст...

ТРИБИНА О ШТЕТНОМ УТИЦАЈУ ДРОГЕ

У уторак, 29. маја 2011. године, са почетком у 12 часова, у Народном позоришту у Сомбору, на иницијативу Окружног одбора за борбу против дрогâ и протонамесника Милоша Јевросимова, а по благослову Његовог Преосвештенства Епископа јегарског Господина Порфирија, одржано је предавање о штетности дроге.

На трибини су учествовали:

• господин Стаменко Божић, васпитач из "Земље живих", као и штићеници ове установе, Урош Бига и Милош Петровић,
• жупник Маринко Стантић, оснивач "Хосане" из Новог Жедника, и штићеници Игор Тот Хоргоши и Андраш Шкофљанец.

Штићеници из обе заједнице су дали своја сведочанства и оставили снажан утисак на присутне.

У наставку програма, Николина Стригић и Немања Лековић, ученици трећег разреда Гимназије Вељко Петровић из Сомбора, читали су јеванђелску повест о блудном сину и поуку "О чистоти душе", Светог Владике Николаја.

На крају је приказан филм "Нана", дело ученикâ Техничке школе из Апатина, који на потресан начин сведочи о смртној опасности употребе дроге.