О, ИМА ЛИ КАКВА ЛАСТАВИЦА, КОЈА ЋЕ НАС ПОВЕСТИ У ТОПЛИЈИ ПРЕДЕО?

Кад ластама понестане хране и кад се студ приближи, оне се онда крећу у топле пределе, у пределе обилне сунцем и храном. Напред лети једна ласта просецајући ваздух и отварајући пут, а њој следи остало јато.

Ви се досећате, да ја под том спасоносном Ластавицом мислим на вазнесеног Господа Исуса Христа. Није ли Он сам за Себе казао, да је он почетак, почетак и пут? И није ли Он сам рекао Својим апостолима: Jа идем да вам приправим место, и узећу вас к себи (Јов. 14, 2-3)? И није ли им још пре тога рекао: И кад ја будем подигнут од земље све ћу привући к себи (12, 32)? То што је Он рекао, почело се испуњавати одмах после неколико недеља, и продужило се испуњавати до дана данашњега, и испуњаваће се до краја времена. То јест, будући почетак првом створењу света, Он је постао почетак и другом стварању или благодатном обновљењу старе твари. Грех је саломио крила Адаму и целом Адамовом потомству, те су сви отпали од Бога, удаљили се и слепили се с прашином, од које им је тело било створено. Христос је као Нови Адам, први човек, Првенац међу људима, који је с духовним крилима узнео се на небо, ка Престолу вечне славе и силе, пропутивши тако пут ка небу и отворивши све капије неба Својим духовно окрилаћеним следбеницима. Као орао што пропућује пут орлићима својим. Као ластавица што иде напред, указујући јату пут и сламајући тешки отпор ваздуха.

Ко би ми дао крила као у голуба? Одлетео бих и починуо! Узвикивао је жалостиво пророк пре Христа (Пс. 55, 6). Зашто? Он сам објашњава: срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни спопаде ме. Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме. Такво ужасно осећање страха смртнога и језа битисања у пределима овога живота морало је као тешка мора притискивати сав разумни и поштени свет пре Христа. Ко би ми дао крила, да одлетим из овог живота? Морала се запитати многа благородна и осетљива душа.

Но куда да одлетиш, грешна душо људска? Да ли се још као кроз сан сећаш оног топлог и светлог предела, из кога си протерана? 

Гле, капије су за тобом затворене, и херувим с пламеним мачем постављен је да ти забрани приступ.

Гле, грех ти је саломио крила, не птичија него божанска, и притиснуо те тврдо за земљу!

Треба неко ко ће те прво ослободити од терета греха, ко ће те опрати и усправити.

Па онда треба ти неко ко ће ти усадити и однеговати нова крила, да би могла полетети.

Па ти треба неко, врло моћан, коме се и херувим с пламеним мачем уклања с пута, да ти пропути до твоје светле домовине.

Па ти, најзад, треба неко, ко ће умилостивити увређенога Творца, да те поново прими у пределе бесмртне државе Своје.

Тај неко није био познат прехришћанском свету. Он се јавио као Господ и Спаситељ твој, Исус Христос Син Бога живога. Из љубави према теби Он је пригнуо небо к земљи и спустио се на земљу, обукао се у тело, постао сужањ ради тебе сужне, претрпео зној и мраз, поднео глад и жеђ, открио Своје лице да буде попљувано и предао Своје тело, да буде клинцима на Крст приковано, легао у гроб као мртав, спустио се у ад да разори једну гору тамницу од овог живота, која је теби била намењена по растанку са телом - и све то да би тебе опрао од блата греховног и усправио те; потом је васкрсао из гроба, да теби тиме усади крила за летење к небу, и најзад вазнео се на небо, да теби отвори пут и привуче те у ангелско обиталиште.

Ти не мораш сад, дакле, да уздишеш у страху, трепету и грози као цар Давид, нити да желиш крила као у голуба, јер се јавио Орао, који је показао и просекао пут. Ти треба само да негујеш духовна крила, која су ти крштењем дата у име Његово, и да свом силом пожелиш, да се уздигнеш тамо где се Он уздигао. Он је урадио за твоје спасење деведесет и девет процената онога што је требало урадити; зар се нећеш ти потрудити да урадиш онај један преостали процент на твом сопственом спасењу, и то после тога када ти се тако обилно допусти улазак у вечно царство Господа нашега и Спаса Исуса Христа (II Петр. 1,11)?

Свети Николај Српски 

Прочитајте комплетан текст...

ТРИБИНА О ШТЕТНОМ УТИЦАЈУ ДРОГЕ

У уторак, 29. маја 2011. године, са почетком у 12 часова, у Народном позоришту у Сомбору, на иницијативу Окружног одбора за борбу против дрогâ и протонамесника Милоша Јевросимова, а по благослову Његовог Преосвештенства Епископа јегарског Господина Порфирија, одржано је предавање о штетности дроге.

На трибини су учествовали:

• господин Стаменко Божић, васпитач из "Земље живих", као и штићеници ове установе, Урош Бига и Милош Петровић,
• жупник Маринко Стантић, оснивач "Хосане" из Новог Жедника, и штићеници Игор Тот Хоргоши и Андраш Шкофљанец.

Штићеници из обе заједнице су дали своја сведочанства и оставили снажан утисак на присутне.

У наставку програма, Николина Стригић и Немања Лековић, ученици трећег разреда Гимназије Вељко Петровић из Сомбора, читали су јеванђелску повест о блудном сину и поуку "О чистоти душе", Светог Владике Николаја.

На крају је приказан филм "Нана", дело ученикâ Техничке школе из Апатина, који на потресан начин сведочи о смртној опасности употребе дроге.

ПОЗНАВАЊЕ ПРАВОСЛАВНОГ КАТИХИЗИСА

У суботу 28. маја, на  празник Светог Пахомија, у Сомбору је одржано друго такмичење у познавању православног катихизиса. Такмичење је организовала Дечија појачка група при храму светог  Георгија  у сарадњи са Основном школом „Никола Вукићевић“ а под називом „250 година храм Светог великомученика Георгија у Сомбору и Свете Тајне“. Решавајући тест знања из православног катихизиса, такмичило се око 40 основношколаца из Сомбора у три категорије: млађи, средњи и старији узраст.

Ђаци који су освојили неко од прва три места добили су дипломе, монографију о Светођурђевском храму у Сомбору, ЦД „Појте, Богу нашему, појте“ и икону.

У категорији млађег основношколског узраста прво место је освојила Андреја Шнајдеров, ученица другог разреда.

У категорији средњег основношколског узраста прво место је освојила Анастасија Недељков, ученица четвртог разреда.

У категорији старијег основношколског узраста прво место је освојио Милош Михаиловић, ученик шестог разреда.

Ученике су бодрили њихови вероучитељи, који су их и припремали за ово такмичење: Марина Чернуш, Зорица Панић, Ана Мирковић и Влада Ђурковић.

Преузмите појединачне фотогалерије...

Погледајте галерију светлописа:

СВЕТИ НОВОМУЧЕНИК ВУКАШИН

На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 1998. године, Вукашин из Клепаца, као исповедник, унет је у Именослов Српске Православне Цркве. Датум празновања је 16. мај по јулијанском календару.

ВУКАШИН МАНДРАПА

(рођен 189? у Клепцима, убијен 1942.у Јасеновцу)

Овај Православни Србин, Новомученик из Јасеновца, родом је из херцеговачког села Клепци, које се налази на источној обали Неретве (наспрам Чапљине). Био је родом од фамилије Мандрапа, и звао се Вуксан-Вукан-Вук, ВУКАШИН. Треба да је рођен негде крајем 19. века, највероватније у своме селу, али је рано отишао и радио у Сарајеву, па га се зато они Клепчани којису преживели усташки геноцид над Србима 1941-45. г. мало сећају, док га се поједини Срби у Сарајеву добро сећају. У Сарајеву је породица Мандрапа била позната као побожна српска трговачка породица, блиско повезана са Старом Сарајевском црквом.

Када је 1941. г. дошла усташка злочиначка НДХ, Вукашин, који је до тада често виђан у Старој Српској цркви Св. Арханђела у Сарајеву, склонио се у своје село, али су хрватске усташе римокатолици и тамо дошли, побили му све у његовој и другим кућама у Клепцима и суседним Пребиловцима, као и многе друге Србе у долини Неретве и по скоро читавој Херцеговини, и тада буде ухваћен и Вукашин. Кажу да је био на "неким шумским радовима", али изгледа да се био склонио "у шуму", тј. у неки од збегова Српског народа, где су се прогоњени и убијани Срби склањали да би сачували голи живот.

Из родне му Херцеговине одведен је у Сарајево, а одатле 1942. године депортован у злогласни логор Јасеновац, заједно са многим другим православним Србима. У Јасеновцу је Старац Вукашин (иако није био много стар, но је кријући се по шуми сав био зарастао у већ проседу браду), јануара 1943. године, погубљен од усташког кољача Жила Фригановића и то страдање је описао доктор Недо Зец, такође један од преживелих Јасеновачких логораша, под насловом Само ти, дете, ради свој посао.

Усташки зликовац Фригановић, видећи Вукашина, постаријег сељака, како спокојна лица и с неким недокучивим миром на лицу посматра страшно клање своје Православне сабраће, доведе га преко реда пред ископану јаму, где су од раног јутра клали и бацали невине жртве, те решен да му разбије тај мир и спокојство, затражи од њега да викне „Живео Павелић". Како Свети Вукашин није ништа одговарао, него је само мирно и спокојно ћутао, убица му је ножем сјекао једно по једно ухо и нос.

Када му је мучитељ запретио да ће му и срце из груди извадити, ако не викне похвалу Павелићу (који је, као поглавник злочиначке "Независне Државе Хрватске", тада спроводио страховит прогон и затирање Православних Срба свуда у Хрватској и Босни и Херцеговини), блажени Мученик Вукашин је, мирно погледавши у мучитеља и кроз њега у Божју неизмер ност, полако и разговетно рекао:„Ради ти, дијете, свој посао!" Овај одговор и зрачећи небески мир са већ крвљу покропљеног лица Светог Новомученика разбеснео је убицу, па му је у бесу ископао очи, исјекао срце, преклао му грло од уха до уха, и онда га ногама сјурио у јаму. Мучитељ убица је затим полудио, и ово је све испричао у логорској амбуланти доктору Неду Зецу, који је ово касније и записао, и објављено је у збиркама сведочења преживелих логораша из Јасеновца.

Светог Мученика Вукашина сав народ српски поштује као Новомученика. Његова фреска поодавно је насликана у Ман. Св. Арханђела Гаврила у Земуну, и такође у скиту Јован-До код Острога, а свети лик му је насликан и међу Светитељима Захумско-Херцеговачке Епархије, коју је за прославу њене 780-годишњице урадио иконописац Александар Живадиновић (студент Академије СПЦ за конзервацију и обнову). На Св. Апостола и Јеванђелиста Јована Св. Архијерејски Сабор наше Цркве свечано је прославио СВЕТОГ ВУКАШИНА заједно са бројним другим новим Свештено-мученицима и Мученицима и у календар Светих Православне Цркве унео.

У Манастиру Тврдошу насликана је икона Св. Вукашина и спеван му је Тропар.

Тропар Cветом Новомученику Вукашину Јасеновачком, глас 8

Вукашине Херцеговче,

Нови Српски Страстотерпче,

Христа ради Ти пострада

у логору Јасеновац.

Када Те мучитељ ножем клаше,

Ти њему кротко говораше

„Само ти дијете ради свој пocao",

јер нама је Христос живот вјечни дао.

Њега моли, Мучениче, као Спаса свију,

да спасе и род наш Православни.

СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ТЕОДОР ВРШАЧКИ

Свети свештеномученик Теодор, Eпископ вршачки. Епископ Теодор се 1594. године нашао на челу устаника у Банату. Устаници су на заставама имали лик светога Саве. Темишварски паша ухвати у Вршцу владику Теодора и живог га одере. Исте године донете су мошти светог Саве из манастира Милешеве и спаљене на Врачару.

 

ИЗВЕШТАЈ СА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве завршио је 26. маја редовно заседање. Преостала је само једна седница која ће бити одржана у петак ујутро 27. маја на којој ће бити усвојен записник. То је представницима медија у Патријаршији саопштио Његово Преосвештенство Епископ бачки Иринеј.

Сабор је одлучивао о предстојећој прослави 1700. годишњице Миланског едикта која ће 2013. године  бити обележена у Нишу.

Поред тога, како је саопштио Епископ Иринеј, донесене су и важне кадровске одлуке. На чело Епархије нишке долази Његово Преосвештенство викарни Епископ диоклијски Јован (Пурић), на трон новоформиране Епархије крушевачке сешће нови Епископ, досадашњи јерођакон Давид (Перовић), доцент Богословског факултета.

Две новоосноване Епархије у свету добиле су администраторе. Администратор Епархије за Јужну и Средњу Америку, са сједиштем у Буеонос Ајресу, биће Његово Високопреосвештенство Епископ Црногорско – приморски Амфилохије, док ће Епархијом за Аустрију и Швајцарску, са седиштем у Бечу, администрирати Епископ бачки Иринеј.

Делиће се на три дела и Архиепископија београдско–карловачка, а у том послу Патријарху Иринеју помагаће, поред Епископа Атанасија (Раките) још два нова викарна Епископа. Протосинђел Јован (Ћулибрк), носиће титулу Епископа липљанског и Патријарха ће заступати у Манастиру Пећка Патријаршија, док ће други викарни владика бити Андреј (Ћилерџић), досадашњи сабрат Манастира Ковиља, који ће носити титулу Епископа ремизијанијског. Митрополиту дабробосанском Николају,  у вођењу митрополије помагаће Епископ захумско – херцеговачки Григорије.

Изабран је и нови Синод Српске Православне Цркве, кога, на предлог Патријарха Иринеја, чине Епископ сремски Василије, Епископ шумадијски Јован и Епископ будимљанско – никшићки Јоаникије. Из старог састава Синода реизабран је Епископ Бачки Иринеј. 

Извор: Светигора

Послушајте аудио запис извештаја...

Васкрсењем својим Он их осуђује на бесмртност

"Васкрсењем својим Он их осуђује на бесмртност" - Свети Јустин Ћелијски

Богочовечанско тело Господа Христа коме је сам Он бесмртна Глава јесте пуноћа која све испуњава у свему. Сви чланови Цркве Божије сачињавају једну тајанствену недељиву органску целину. Зато Црква никада не умире, нити је подложна смрти и веза која постоји између земаљских и преминулих чланова њених увек је жива и непрекидна.

Веза коју је још за живота овоземаљског, молитвеношћу и ревношћу својом, васпоставио са Небом Авва Јустин Ћелијски, нашла је и званичну потврду на априлско-мајском заседању 2010. године на Светом Архијерејском Сабору СПЦ. Свети Архијерејски Сабор унео је у Диптихе Светих Православне Цркве име Светог Јустина Ћелијског, који се још за живота посветио и својим благодатно-врлинским живљењем на земљи постигао еванђелско савршенство душе.

Данас слушамо његову најпознатију беседу изговорену 1966. године:

СВЕТИ КИРИЛО И МЕТОДИЈЕ

У једној од црквених песама о похвали свете браће Ћирила и Методија која је отпевана на овом вечерњем молитвеном скупу, црквени песник испољава читаво одушевљење побожности са неколико речи: „Са каквим похвалним венцима да овенчамо богомудре учитеље, који светлошћу Јеванђеља просветише словенске народе, који су се налазили у тами незнања и сенци смртној."

Црквени песник изражава одушевљење целе Цркве које ствара сјајни лик тих предивних Божјих људи и просветитеља словенских и не зна каквим би песмама достојније и заслужније похвалио успомену, подвиг и дело њихово. И стварно, човек је слаб да испева достојно славословље њиховом подвигу у вери и светости, служећи Богу и људима преданом и пожртвовaном љубављу по примеру великог Пастира наших душа Исуса Христа и свих Његових изабраних ученика. Човек је слаб да речима изрази њихово велико дело које они започеше, а оно се многоструко оплоди и оплођава, јер они са савршеном преданошћу унесоше у њега свој дух, који помоћу Духа Божјег постаде животворна сила у браздама народне душе, да би се и овде испуниле речи Исусове: „Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди" (Јов. 12, 24).

Ко је послао Свете Кирила и Методија у централну Европу?

Одговор на ово питање ће нам умногоме помоћи да боље схватимо: 1. однос свете браће Кирила и Методија и патријарха Фотија; 2. однос свете браће и Рима и 3. циљ њихове мисије. Следујући најважнијим изворима којима располажемо - житијима Св. Кирила и Методија на црквенословенском језику - њихова мисија је текла на следећи начин: моравски кнез Растислав је византијском цару Михаилу III послао своје изасланике са следећом молбом: „Господару, пошаљи нам неког епископа и учитеља; јер ти ваистину увек шириш добри закон по свим земљама".

Цар је затим сазвао Сабор, позвао два брата и поверио им овај задатак, што значи да сам цар беше покретач њихове мисије. Међутим, не би било исправно да се на основу претходно реченог закључи да је, у складу са византијским схватањем, циљ њиховог задатка био чисто политички. На првом месту, цар је одреаговао јер је Растислав њему упутио свој захтев. Поред тога, ово питање се тицало и његове регије, будући да је његова дужност била да, као „апостол међу царевима", шаље мисионаре у друге крајеве ради ширења хришћанске вере. Штавише, оваква мисија је захтевала договоре на државном нивоу и знатне финансијске издатке..."

Из текста можемо извести следеће закључке:

1. патријарх Фотије и цар су заједно послали двојицу браће у Европу, при чему их је свети Фотије опремио свим потребним богословским и верским материјалом, а цар Михаило III им је гарантовао политичку и материјалну заштиту;

2. мисија Свете Браће је имала и верске и културне циљеве.

Панајотис Христу, Превод са енглеског језика Сестринство Тројеручице, Шибеник

Прочитајте цео текст...
.

ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ НИКОЛАЈА МИРЛИКИЈСКОГ

9. мај по јулијанском / 22. мај по грегоријанском

Овај славни светитељ, милостив, мудар и неустрашив свештеник, провео је свој век као анђео Божји. За живота су га већ сматрали светитељем и призивали у помоћ коју је он несебично пружао.

Замонашио се у манастиру “Нови Сион”. Касније је изабран за архиепископа града Мира у Ликији. У том граду налазиле су се његове мошти од 343. године када се упокојио, па све до 1087. године.

Те године је, у време цара Алексија Комнена и Патријарха Граматика, тело светог Николаја пренето из Мира ликијског у град Бари у Италији. То је било време најезде муслимана на Ликију. Светитељ се у сну јавио неком часном свештенику и наредио да му се мошти пренесу у Бари, који је у то време био православни и под православним патријархом.

При преносу светитељевих моштију десила су се многа чудеса, а овог дана се спомиње како је свети Никола повратио вид слепом српском краљу Стефану Дечанском.